Taksista koji je postao pisac

Sudbina je vezala Mirsada Ičagića za hamburšku četvrt Ependorf, tačnije, za jednu veliku raskrsnicu na kojoj se nekoliko širokih gradskih bulevara spaja sa sporednim ulicama. U jednoj od njih nalazi se taksi-stanica na kojoj Mirsad u svom taksiju čeka na mušterije i sledeću vožnju. Na toj raskrsnici se pre dve godine dogodila saobraćajna nesreća koja je promenila njegov život. „Jedan vozač je pod uticajem droge izgubio kontrolu nad svojim automobilom, prošao kroz crveno i usmrtio četiri pešaka na pešačkom prijelazu“, priča Mirsad ili Mirso, kako ga kolege zovu, i kaže da je među četiri poginule osobe bila i Angela-Marija Kurer, žena koju je on često vozio u svom taksiju.

Nesvršeni student prava

Mirsad Ičagić je do 1989. živeo u Banjaluci, kako kaže, u starom delu grada. Počeo je da studira prava. Te godine je došao u Hamburg, kod sestre, da zaradi nešto novca i da se zatim vrati u svoj rodni grad i nastavi studije.

Onda je počeo rat, povratka nije bilo. Polagao je ispit iz poznavanja grada i dobio dozvolu da u Hamburgu vozi taksi. „Često sam vozio jednu stariju ženu koja je bila inženjerka i slikarka“, priča Mirso i kaže da je u to vreme bio često neraspoložen pa ga je ta gospođa pitala šta je tome razlog. „Objasnio sam joj da imam problema sa spavanjem, da ponekad imam košmare. Na to je ona rekla da su ljudi koji imaju problema sa spavanjem vrlo kreativni. Pitala me imam li ideju da napišem jednu knjigu, da to može da pomogne. Rekao sam joj da nisam siguran da ja to mogu, na što je ona odgovorila: Možete, ja to znam!“ Jednog petka, 12. marta pre dve godine ponovo ga je pitala, ovoga puta s vrlo odlučnim glasom: „Hoćete li konačno početi da pišete knjigu? Rekao sam da hoću. Obećajte, rekla mi je. I ja sam joj obećao. Sutradan je ona poginula.“

„Život je kao bumerang“

Vinterhude je otmeni deo Hamburga u kojem se odigrava radnja romana Mirsada Ičagića „Bumerang 1“. „Tu gde stanuju bogati ljudi dogodilo se silovanje 14-godišnje devojčice“, priča Mirso sadržaj svog romana i objašnjava da mu je u glavi bio rat u BiH i silovane devojčice. On kaže da je u romanu koji je pisan na nemačkom jeziku hteo počinioca simbolično kazniti. „Moj roman se zove 'Bumerang' zbog toga što smatram da je život kao bumerang, da nam vraća sve ono što smo dobro ili loše uradili. U mom romanu svi znaju ko je počinilac, ali policija nema nikakvih dokaza protiv njega. Na tom mestu sam priču potpuno okrenuo“, objašnjava Mirso. On ne želi ispriča sadržaj romana i kaže da je onu narodnu mudrost „zlo raditi, a dobrom se nadati“ pretvorio u geslo svog spisateljskog rada: „Kada neko ne može da se kazni za učinjeno delo, on može da se kazni za nešto što nije učinio!“

Prodaja u taksiju

„Jedan primerak na kojemu sam napisao da sam ja autor stoji uvek napred na konzoli. Na poleđini prednjih sedišta zalepio sam isečak iz novina na kojem piše: 'Hamburški taksista napisao krimi-roman!', tako da ljudi koji sede na zadnjem sedištu mogu to da vide. Knjigu sam posvetio Angeli-Mariji Kurer, ženi koja me pokrenula da pišem. Bez te žene ne bih bio napisao knjigu.“ Angela-Marija Kurer je bila u pravu – Mirso ume da piše. Kritike su vrlo pozitivne i pohvale stižu sa svih strana. To mu je podstrek da radi dalje. „Trenutno pišem roman 'Bumerang 2. U drugoj knjizi se radi o pokušaju ubistva, kažem pokušaju zato što ja nisam u stanju nekoga da ubijem – ni u životu, a ni u knjizi!“, kaže na kraju razgovora Mirsad Ičagić.

Autor: Zoran Simić, Hamburg
Odgovorni urednik: Ivan Đerković