Tajna sloboda na Fejsbuku | Politika | DW | 03.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Tajna sloboda na Fejsbuku

Jedna novinarka pokrenula je svojevrsni virtuelni, masovni pokret postavljanjem svoje fotografije na internet. Skidanje marame u iranskoj javnosti definitivno nije dozvoljeno, ali više nije ni sasvim zabranjeno.

Masih Alinejad sedi za volanom svog automobila i vozi kroz jedan iranski grad. Bez marame na glavi – kako je to u Iranu propisano. Do sada je preko 380.000 ljudi lajkovalo njenu stranicu „Tajna sloboda“ (Azadiye jawaschaki). Ali ne samo to. Više od stotinu Iranki poslalo joj je fotografiju na kojima se one vide u javnosti bez marame. One na taj način protestuju protiv prisilnog pokrivanja i žele da čitav svet vidi njihov protest.

„Stranica je platforma za iranske žene na kojoj mogu da pokažu svetu kakve su zaista“, objašnjava Masih Alinejad u razgovoru za Dojče vele. U kratkom tekstu žene, čija se imena ne spominju, objašnjavaju svoj kratki trenutak tajne slobode. Jedna mlada žena može se videti bez marame u brdima. Ona piše Masih Alinejad da od pre nekoliko godina živi u Londonu: „Planine se nikada ne kriju ispod pokrivke. Kada idem u planine, onda se ni ja ne skrivam.“ Jedna druga žena piše ispod svoje fotografije koja je prikazuje u pustinji: „Već dugo sam čekala na takav pokret i nadam se da te slobode uskoro više neće biti tajne.“

Samo, kakva je to uopšte „tajna sloboda“ ako to vidi čitav svet? Objavljivanje tajno snimljenih fotografija na Fejsbuku deluje kao paradoks, ali to ipak na mnogo načina u suštini odražava situaciju u Iranu.

I dok su mnoge Iranke u svoja četiri zida odavno stvorile prostor za svoju privatnost u kojoj mogu slobodno da se kreću, situacija u javnom prostoru znatno je teža. Tamo je na snazi obavezno pokrivanje.

My Stealthy Freedom Facebook

Bez marame u pustinji

„S društvenim mrežama Iranke mogu da razdvoje privatni od javnog života“, kaže Alinejad. Ali nema ni govora o izostanku strogog zakona običaja. To je postalo jasno nedavno kada je uhapšeno šest stanovnica i stanovnika Teherana, jer su na Jutjubu objavili kako plešu na pesmu „Hepi“ američkog pevača Farela Vilijamsa – plesačice su se mogle da se vide bez pokrivki za glavu. Oni su danas, nakon što je uplaćena kaucija, slobodni. „Dan nakon što su pušteni na slobodu, jedna od žena koje su uhapšene postavila je svoju fotografiju na internet – bez marame za glavu“, kaže Alinejad.

Društvene mreže kao snežna lavina

Kolikogod paradoksalno zvučalo: skidanje marame u iranskoj javnosti definitivno nije dozvoljeno, ali nije više ni sasvim zabranjeno. Fejsbuk tu nudi idealan virtuelni prostor u kojem mogu da se testiraju neodređene granice koje su podložne stalnim promenama. Neke žene dozvoljavaju da budu fotografisane samo s leđa, većina drugih samo sa sunčanim naočarima na javnim mestima na kojima baš nema ljudi, neke u metrou ili čak na centralnom trgu u Teheranu. Ipak, Fejsbuk ne nudi samo neku vrstu bezbednog utočišta na kojem je identitet žena bolje zaštićen nego na ulici, gde u svakom trenutku mogu da računaju na kontrolu onih koji paze na poštovanje običaja – Fejsbuk omogućava jedinstvo sa istomišljenicima, testiranje reakcija na sopstvene stavove i, naravno, rasprave.

My Stealthy Freedom Facebook EINSCHRÄNKUNG

Fejsbuk-stranica „Tajna sloboda“

A o „tajnoj slobodi“ mnogo se govori. Ipak, za Iranke ima mnogo većih problema nego što je marama za glavu, kažu neki. Drugi korisnici pitaju se nije li tajna sloboda protivrečna. „Upravo tu raspravu želela sam da kao novinarka omogućim“, objašnjava Alinejad. „'Tajna sloboda' je mesto na kojem se Iranke i Iranci susreću s drukčijim mišljenjima i otvoreno govore o tome šta privatno misle, osećaju i čine. Ne moraju da strahuju od cenzure. To ih čini hrabrima, jer vide da nisu sami u svojim razmišljanjima i delovanju.“

Pravo na sreću

Sigurno je da društvene mreže ubrzavaju protest protiv prisilnog pokrivanja. Stranica „Tajna sloboda“svakodnevno ima 10.000 novih pobornika. Efekat snežne lavine je pokrenut. To je neverovatno za zemlju u kojoj je pristup internetu generalno, a pogotovo na društvenim mrežama, ograničen od strane vlade.

Posledice toga nisu ograničene samo na virtuelni svet interneta. Prema jednom izveštaju Juronjuza još pre nekoliko nedelja protestovalo je više stotina pobornika prisilnog pokrivanja u Teheranu protiv nepoštovanja propisanog odevanja, kakvo se moglo videti na Fejsbuk-stranici Masih Alinejad i u teheranskom video-spotu za pesmu „Hepi“. O tome se svojevremeno oglasio i predsednik Rohani: „Sreća je pravo našeg naroda. Ne bi trebalo da budemo suviše strogi prema ponašanju koje izaziva radost.“ A gde je predsednik to izjavio? Pa na Tviteru...