„Tajip je razuman čovek“

Kojpštrase u Kelnu mnogi zovu i „Little Turkey“. Kažu da je ovde najbolji kebab u gradu, a iz izloga malih radnji mame orijentalni slatkiši. Muškarci u grupicama stoje pred kafeima i puše. Pri temperaturi od tridesetak stepeni čovek može za tren da pomisli da je na odmoru u Turskoj. No, posle serije bombaških napada u turskim gradovima i neuspelog puča sve manje nemačkih turista odlazi u Tursku. Ali u ovoj ulici podrška Erdoganu ne opada.

Durmus pred prodavnicom turskih ćilima pali cigaretu. Ovaj čovek spada u vatrene pristalice turskog predsednika kojeg familijarno naziva po imenu: „Tajip je razuman čovek. On je odrastao u islamu. Njemu je Božiji poslanik uzor.“ Durmus odbacuje sve kritike na talase hapšenja i otpuštanja u Turskoj: „Erdogan je i sam bio u velikoj opasnosti, mora nešto da uradi.“

Na izborima krajem 2015. oko 60 odsto Turaka u Nemačkoj glasalo je za Erdoganovu partiju. Takav rezultat ta partija nije postigla ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji. Jedna od mlađih Erdoganovih fanova je Dujgu, koja je sa mužem Ugurom i kćerkom i sinom zastala pred zlatarom. „Ja sam za Erdogana“, kaže ona. Njen muž nije tako izričit. „Ima i loših stvari“, kaže Ugur, umirujući sina kojeg nosi u naručju. Njegova žena ne prihvata tu primedbu: „Ja smatram da je sve dobro!“

Pokušaj puča u Turskoj je bio šok za celu porodicu. Ugur kaže: „Zamisli šta bi bilo u Nemačkoj da vojska bombarduje policiju ili Bundestag!“

Bez daljih pitanja

Mnogi u ovoj ulici ne žele da govore o ovoj temi. „Šef baš sada nije tu“, kažu, ili „Imam dovoljno stresa“. U prodavnici svetiljki žena koja razgovara sa mušterijom očito je šefica. Njen mlađi kolega sa zanimanjem sluša pitanja novinara, ali njegova šefica mu dobacuje odrešito „ne“. On odmahne glavom i izvinjavajući konstatuje: „Tu ne može ništa da se uradi.“

Razumljivo je da su stanovnici ulice pomalo umorni od medija. Ovde je 2004. godine eksplodirala podmetnuta bomba, 22 osobe su bile povređene, brojne radnje teško oštećene. Od tada svake godine novinari pohode mesto podmetanja bombe. Stoga poneko nema volje da priča kada vidi mikrofone, kamere i reportere.

„Važno je šta većina misli“

Drugi ne kriju šta misle, ali ne žele da im se spominju imena. „Erdogan je prevarant“, kaže jedan mladić koji u elegantnom odelu ide od vrata do vrata nudeći ugovore za snabdevače električnom energijom. On dodaje da u krugu njegovih prijatelja svi misle tako. „On je diktator“, uveren je ovaj 26-godišnjak. Čak tvrdi da je Erdogan sam režirao pokušaj puča jer ga je cela stvar samo ojačala.

Prodavačica koja upravo savetuje jednu ženu pri izboru venčanice u radnji specijalizovanoj za svadbenu odeću ne veruje da je predsednik umešan u pokušaj puča. Smatra da se Erdoganovo ponašanje nakon neuspelog puča može razumeti: „Neće biti otpušten niko ko nije ništa loše uradio“, smatra ova mlada žena, komentarišući smene na hiljade sudija u Turskoj.

No, i ona kaže da je njena porodica podeljena kada je reč o stavu prema Erdoganu: „Uvek postoje razlike u mišljenju, nikada ne možete očekivati da svi misle isto. Moja zaova, recimo, ne misli kao ja. Ali je pre svega važno šta kaže većina, ne toliko šta kaže manjina.“ Njena zaova radi za kasom. Posle ovakve snajkine izjave više ne želi da kaže bilo šta.