Tagescajtung: Opasna ceremonija na sahrani mitropolita Amfilohija | Izbor iz štampe | DW | 03.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Tagescajtung: Opasna ceremonija na sahrani mitropolita Amfilohija

Berlinski „Tagescajtung“ piše o sahrani mitropolita Amfilohija, kritički se osvrćući na celivanje umrlog, ali i na njegovu prošlost. „Velt“ donosi tekst o uticaju Rusije u istočnoj Evropi, između ostalog i u Srbiji.

„Vernici su ljubili telo crkvenog velikodostojnika koji je u petak preminuo od korone. Po starom obredu ljudi su celivali glavu i ruke mrtvaca. Opasna ceremonija – za čoveka koji se smatra agitatorom srpskog nacionalizma“, piše novinar Erih Ratfelder za berlinski Tagescajtung. I nastavlja:

„Od početka je podržavao ratnu politiku tadašnjeg premijera Srbije Slobodana Miloševića, koji je u raspadajućoj Jugoslaviji silom težio izgradnji Velike Srbije. Kao velikana srpskog naroda veličao je ratnog zločinca bosanskih Srba Radovana Karadžića, koji potiče iz Crne Gore, a kojeg je Haški tribunal UN osudio na doživotni zatvor. Mitropolit je bio jedan od onih crkvenih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve koji su se otvoreno zalagali za agresivni nacionalizam.“

„Za njega su katolici bili neprijatelji, a muslimani pogrešni ljudi pogrešne vere. Nikada nije našao ni reči žaljenja zbog genocida nad bosanskim muslimanima u Srebrenici 1995. Krajnje konzervativni mitropolit oštro je kritikovao civilno društvo koje se borilo protiv diskriminacije i osuđivao istopolne brakove kao znak zapadne dekadencije. Amfilohije je takođe snažno zastupao antizapadne i proruske poglede na spoljnu politiku.“

„Međutim, najvažnija mu je bila borba protiv nezavisnosti Crne Gore. Referendum 2006. bio je jedan od njegovih najvećih poraza. Kada je vlada nezavisne države prepoznala Crnogorsku pravoslavnu crkvu, počeo je sistematski da mobiliše svoje vernike. Negirao je pandemiju korone i uzdao se u Boga. I zarazio se koronom na crkvenim službama bez maske. Sada je stari ritual njegove sledbenike bez zaštite izložio virusu“, zaključuje Erih Ratfelder u tekstu za „Tagescajtung“.

Ruski uticaj u Srbiji počinje da slabi?

U članku pod naslovom Ruski napad na istočnu Evropu, list Velt navodi nekoliko zemalja u kojima se Rusija uspešno ili pak ne tako uspešno meša u politiku i ekonomiju: Grčku, Mađarsku, Bugarsku Poljsku, Češku – i Srbiju.

„Srbija je najvažniji ruski partner na Balkanu“, piše novinar Pavel Lokšin za nemački list: „Teško da postoji političar u Beogradu koji se ne može smatrati proruskim. Aktuelni predsednik Aleksandar Vučić opisuje Putina kao svog dragog prijatelja. Ruski predsednik se smatra najpopularnijim stranim šefom države u Srbiji, a prilikom zvaničnih poseta, mase ljudi ga dočekuju i pozdravljaju.“

Masa ljudi ispred crkve Svetog Save u Beogradu dočekala je predsednika Rusije Vladimira Putina u januaru 2019.

Masa ljudi ispred crkve Svetog Save u Beogradu dočekala je predsednika Rusije Vladimira Putina u januaru 2019.

U članku se podseća da je „Rusija osudila rat na Kosovu 1999. i do danas ne priznaje nezavisnost bivše jugoslovenske pokrajine. Moskva snabdeva Srbiju borbenim avionima i ulaže u energetsku i železničku infrastrukturu. Ali ruski uticaj počinje da slabi: Kina je sada ekonomski najvažniji nezapadni partner. I što je bliže mirno rešenje Beograda i Prištine, to je Srbiji manje potrebna Rusija i njen veto u Savetu bezbednosti UN.“

„U septembru su se Vučić i kosovski ministar spoljnih poslova Avdulah Hoti dogovorili u Vašingtonu o putu normalizacije ekonomskih odnosa. Kosovo je na godinu dana obustavilo napore da se pridruži međunarodnim organizacijama.“

Mađarska najbliža, Poljska najdalja

Kada je reč o ostalim zemljama, „Velt“ njihov odnos opisuje ovako:

„Rusija bi želela da Grčku ima svojoj strani. (…) Vladu Aleksisa Ciprasa, koja je bila prijateljski nastrojena prema Rusiji prošle godine je zamenio kabinet konzervativnog Kirijakosa Micotakisa. On se nada ruskoj pomoći u sukobu sa Turskom oko rezervi gasa u istočnom Mediteranu i osudi turske uloge u ratu oko Nagorno-Karabaha. Međutim, tokom nedavne posete Atini, ruski ministar spoljnih poslova Lavrov bio je veoma uzdržan. Suvo je izjavio da je svaka zemlja može sama da odredi obim svojih teritorijalnih voda, sve dok time ne prelazi granicu dvanaest morskih milja od obale. Time je Micotakisu stavio do znanja da Moskva zbog Atine ne želi da ugrozi svoje odnose sa Ankarom.“

Mađarska se može smatrati najprijateljskije nastrojenom zemljom prema Rusiju u EU i NATO. Otvaranje prema istoku deo je strategije stranke Fides Viktora Orbana, a njegovoj neliberalnoj demokratiji uzor je Rusija. Premijer Orban se s Putinom sastaje češće nego bilo koji drugi šef države EU.“

Vladimir Putin i Viktor Orban

Vladimir Putin i Viktor Orban

U Bugarskoj se „predsednik Rumen Radev smatra proruskim. A proruska alijansa ’Ujedinjene patriote’ deo je vladajuće koalicije oko desničarske konzervativne stranke GERB. Bugarska nije želela da se pridruži rumunskoj inicijativi za NATO-flotu u Crnom moru i, nakon trovanja bivšeg tajnog agenta Sergeja Skripalja, nije proterala nijednog ruskog diplomatu.“

U Poljskoj, uprkos neverovatnim sličnostima u unutrašnjoj politici između vladajuće stranke PiS i Kremlja, postoji dubok skepticizam prema Rusiji – i duboka veza sa SAD. Proruske pozicije zastupaju samo marginalne političke ličnosti. Za smrt poljskog predsednika Leha Kačinjskog u avionskoj nesreći u Smolensku pre deset godina i danas se krivi Rusija.“

U Češkoj „predsednik Miloš Zeman, koji se svaki put usprotivio sankcijama protiv Rusije i savetuje Ukrajinu da prihvati aneksiju Krima, smatra se jasno proruskom akterom i zaštitnim licem moskovskih krugova u svojoj zemlji. Manjinsku Vladu premijera Andreja Babiša podržava proruska Komunistička partija, ali sama Vlada nije prijateljska prema Moskvi. Opozicija, češki liberali i demohrišćani, zauzimaju stav koji je kritičniji prema Rusiji i a takav je i stav većine javnog mnjenja“, zaključuje „Velt“.

Priredila Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android