Svi protiv genetskog inženjeringa

Naučnici koji razvijaju genetski modifikovanu hranu, ne važe za heroje. Čak i istraživači koji svojim otkrićima žele da svet učine bar malo boljim, suočavaju se s velikom otporom. Evo jednog primera: nemački biolog Ingo Potrikus razvio je svoj Zlatni pirinač 1990. u stakleniku koji je bio neprobojan za bombe – toliko je veliki bio njegov strah od napada na projekat čiji je cilj bio suzbijanje nedostatka vitamina A kod dece.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da 124 miliona dece ne uzima dovoljno vitamina A i da svake godine zbog nedostatka tog vitamina, umre između jednog i dva miliona dece. Mnoga od te dece žive u područjima gde ima malo drugih namirnica osim pirinča. I zbog toga ideja o Zlatnom pirinču.

Dug i težak put

U zapadnom svetu, većina ljudi vitamin A uzima iz mlečnih proizvoda ili u obliku beta-karotena iz šargarepe. Žuti pigment obično nije u pirinču, iako ga listovi te biljke sadrže. Ingo Potrikus tražio je način da proizvede pirinač koji sadrži beta-karoten, menjajući gene biljke pirinča.

Bio je to težak zadatak – Potrikusu su, između ostalog, bile potrebne sekvence gena narcisa, graška, jedne bakterije i jednog virusa. Posle godina napornog rada, 1999. je konačno nastalo prvo seme pirinča, koje je od beta-karotena sijalo žućkasto.

Činilo se da je Zlatni pirinač savršeno rešenje. Istraživači su planirali da seme distribuiraju siromašnim farmerima u zemljama u razvoju, ali zbog pravnih sporova oko već postojećih patenata i zbog protesta aktivista širom sveta, Zlatni pirinač još uvek nije na tržištu.

„Grinpis“ – nekad i sad

Aktivisti „Grinpisa“ kažu da je Zlatni pirinač još daleko od gotovog proizvoda. Oni zameraju da on može lako da kontaminira druge sorte te bilje, da ugrožava susedna polja i da možda nije hranljiv. „Grinpis“ tvrdi da Zlatni pirinač nije ništa više nego „trojanski konj“ za buduće profitabilnije genetski modifikovane organizme (GMO).

Međutim, bivši direktor „Grinpisa“ Stiven Tindejl izjavio je za BBC, da je promenio mišljenje u vezi s genetski manipulisanim usevima. On kaže da je „moralno neprihvatljivo“ odbaciti ih principijelno, jer se time sopstvenoj ideologiji daje veći značaj od gladi siromašnih. „Govorim sada o GMO, jer mislim da je neophodno da ljudi poput mene – koji su do sada bili protiv toga – kažu da su se stvari promenile“, rekao je Tindejl.

Banane u Ugandi

Mišljenja o genetski modifikovanim biljkama u velikoj meri se razlikuju, naročito u Ugandi. U toj istočnoafričkoj zemlji zelena banana je osnovna hrana i važan izvor ugljenih hidrata.

Katastrofa se desila u avgustu 2001. kada je Ugandu pogodila bakterijska bolest zvana BKW (Banana Xanthomonas Wilt). Izazivač, bakterija Xanthomonas campestris, banane čini gnjecavim, tako da više ne mogu da se jedu. Zaraza se brzo proširila, a u nekim regionima izgubljena je cela žetva. Tako je samo u Ugandi za oko 14 miliona ljudi pretila glad.

Naučnici su želeli da razviju bananu otpornu na BXW, tako što bi u genom banane uključili protein zelene paprike. Ali neophodna tehnologija za to, zbog strogih pravila, nije dostupna. Poljoprivrednici se nadaju da će do 2020. godine sve prepreke biti uklonjene i da će nova biljka moći da se distribuira.

Genetski modifikovana papaja

Kada je ringspot virus napao voćnjake u regionu Puna na Havajima, bila je to noćna mora za tamošnje filipinske poljoprivrednika. Kako se virus širio tako se njihov udeo na tržištu papaje u toj američkoj državi topio. Kad se biljka zarazi, nema joj spasa. Mnogi farme su napuštene, a zemlja se više ne koristi.

Istraživači su počeli da rade na novoj sorti papaje „Duga“ koju su takoreći „vakcinisali“ protiv virusa tako što su gen virusa ringspot ubacili u DNK papaje. Ispostavilo se da je papaja „Duga“ spasila mnoge poljoprivrednike čija je egzistencija bila ugrožena. Naučnici na Tajlandu, u Venecueli i drugim zemljama, usvojili su strategiju svojih kolega na Havajima i prilagodili svoje vrste papaje.

Ali u Venecueli je bilo problema. Aktivisti, ne samo da su protestovali, već su i uništili neke istraživačke projekte. Godine 2000. test-usevi u Venecueli su zapaljeni i nakon toga su istraživanje prekinuta. „Genetski materijal papaje je na ledu i čeka bolja vremena“, rekao je naučnik Gido Nunjez u intervjuu za jedan internet-portal preko kojeg se skuplja novac za projekat. Naime, njegov istraživački tim želi da donacijama finansira dokumentarac o teškom radu na genetski modifikovanoj papaji. „Istraživanje, ne samo na Papaji, već generalno u GMO-laboratorijama, u Venecueli je zaustavljeno“, žali se Nunjez.