Svi gasovodi vode u Rusiju | Evropa | DW | 17.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Svi gasovodi vode u Rusiju

Nemačka uvozi više 70 odsto energenata. A samo ruski, gas, nafta i ugalj, pokrivaju više od četvrtine ukupne potražnje. Postoje razne ideje, ali su sve na dugom štapu - kratkoročno, za uvoz iz Rusije nema alternative.

Pogledajte video 01:54
Trenutno na programu
01:54 min

Ruski gas još uvek nezamenjiv

Zbog krize u Ukrajini, u Nemačkoj se povela nova diskusija o energiji. Jer, Nemačka u velikoj meri zavisi od nafte i gasa iz Rusije. Prema proračunima Radne grupe za energetski bilans, kvota uvoza energenata je prošle godine povećana i iznosi 71 odsto.

Daleko najvažniji snabdevač energijom je Rusija: 38 odsto uvoza prirodnog gasa, 35 odsto od ukupnog uvoza nafte i 25 odsto uvoza uglja dolazi iz te zemlje. Tako Rusija zadovoljava više od četvrtine ukupnih nemačkih energetskih potreba. Pogodne alternative nisu na vidiku.

Samo 15 odsto potrošnje gasa Nemačka može da pokrije sopstvenom proizvodnjom. Veliki deo potrebnog gasa se uvozi iz Norveške i Holandije. Na neko kraće vreme, ove dve zemlje bi mogle da povećaju izvoz, ali dugoročno, prema rečima stručnjaka, njihove rezerve se bliže kraju.

Teoretski, kao alternativa dolazi u obzir uvoz ohlađenog tečnog gasa tankerima, recimo iz Alžira, Katara i SAD. Međutim, u lukama SAD nema postrojenja za utovar tečnog gasa, a u Nemačkoj nema odgovarajućih stanica za istovar. Pored toga, na svetskom tržištu je teško na brzinu nabaviti veće količine, jer je Japan posle nuklearne katastrofe u Fukušimi počeo da uvozi mnogo gasa.

Fraking još nije na redu

S obzirom na novonastalu situaciju, ponovo je aktuelna proizvodnja gasa frakingom: koktelom od vode i hemijskih materija gas se izvlači iz velikih dubina zemlje. Međutim, ova tehnologija nosi sa sobom potencijalni veliki rizik, upozoravaju ekolozi. Samo crveno-zelena vlada nemačke pokrajine Donje Saksonije će omogućiti fraking pod određenim uslovima.

USA Fracking Öl-/Gasbohrung

Jedno nalazište gasa u Pensilvaniji, na kojem se radi metodom frakinga

Međutim, takođe crveno-zelena vlada Severne Rajne-Vestfalije se za sada odlučila protiv frakinga, mada se na dubini do 4.000 metara nalazi preko 220 milijardi kubnih metara metana – znatno više nego rezervi konvencionalnog gasa koje se procenjuju na oko 150 milijardi kubnih metara. Sa proizvodnom stopom od dvanaest milijardi kubnih metara godišnje, ove rezerve će trajati najviše 15 godina.

Kada bi dozvolila fraking, Severna Rajna-Vestfalija bi taj period udvostručila. Ali, politički blagoslov za to ne treba skoro očekivati. Pored toga, savezna vlada u svom koalicionom sporazumu odbacuje fraking sve dok se koriste toksične supstance. Ako se ništa ne promeni, Nemačka će za 15 godina biti potpuno zavisna od uvoza gasa.

Uticaj preko firmi

Osim toga, odavno je odlučeno da od 2018. Nemačka više neće proizvoditi kameni ugalj. Nemačka već sada uvozi taj ugalj, 25 odsto uvoza je iz Rusije. Samo u slučaju lignita, mrkog uglja, Nemačka ima zalihe koje bi uz sadašnji tempo proizvodnje mogle da traju još najmanje 200 godina.

Serbien South Stream Gas Pipeline

I mnoge druge države Evrope ne vide alternative ruskom gasu - njih sedam se uzda u izgradnju Južnog toka

Nemačko-ruske veze u oblasti energetike nisu samo zasnovane na zavisnosti Nemačke od uvoza iz te zemlje. Ruska državna kompanija Gasprom i Vinteršal dogovorili su pre nekoliko meseci značajnu razmenu akcija: Gasprom dobija nemačko skladištenje gasa, plus trgovinski kapacitet filijale Vinteršala, dok ova kompanija dobija deo sibirskih gasnih polja.

Pored toga, Gasprom i Vinteršal dele nemački gasovod Gascade dug oko 2.400 km. U Saveznom ministarstvu za privredu izgleda da nema prigovora na to što je faktički nemačka rezerva gasa za hitne situacije – indirektno pod kontrolom ruske države.

Autori: Klaus Dojze / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Audio i video

Reklama