Svetski dan pčela

Medonosna pčela (Apis mellifera) je najpoznatija vrsta pčela. U svetu postoji devet vrsta medonosnih pčela. Na to dolazi i 30.000 vrsta divljih pčela. One dnevno slete na hiljadu cvetova, medonosne pčele na oko 300. Pčele nose cvetni polen drugim biljkama i omogućavaju njihovo razmnožavanje. Osamdeset odsto svih cvetajućih biljaka oplode insekti.

Udomaćene medonosne pčele žive u svojoj „državi“. Svaka pčela ima određenu ulogu: pčele radilice čiste košnicu, vode brigu o potomstvu, sakupljaju nektar, polen, vodu. Njihov život je toliko iscrpljujući da umiru nakon 42 dana. Mužjaci trutovi, imaju samo jedan zadatak: oplodnju kraljice. Zahvaljujući velikim složenim očima prepoznaju ih u letu.

Ona je znatno veća od svoje svite i zauzima centralno mesto. Njena jedina obaveza od marta do avgusta je da proizvodi potomstvo. Dnevno izleže i do 1.200 jajašca i živi tri do četiri godine. Pčele radilice koje podižu legla, od kraljice izaberu nekoliko jajašca i uzgajaju jedno koje će biti njen naslednik.

Med ima oko 200 sastojaka. Pčele skupljačice tokom proleća i leta neumorno lete do cvetova i lišća, prikupljaju nektar i cvetni polen. To cene i ljudi: oni uzgajaju pčele i sakupljaju med. A zauzvrat, insekti dobijaju šećerni sirup. Pčelinjoj koloniji je potrebna hrana tokom kriznih vremena.

Bez obzira da li je reč o Njujorku, Londonu, Berlinu ili Beogradu: mnogi ljudi se iz hobija bave pčelarstvom. I tako spasavaju pčele koje na poljima otrovanim pesticidima, na velikim monokulturama i živicama bez cveća, nalaze sve manje hrane. S druge strane, gradovi nude dovoljno hrane, jer u parkovima, baštama i na krovnim terasama uvek nešto cveta.

Cvetne biljke predstavljaju veliki deo biološke raznovrsnosti, a oprašivači, poput ovog bumbara, transportuju polen od jednog do drugog cveta i tako omogućavaju širenje i prinose mnogih vrsta voća i povrća. Zahvaljujući njima raste količina hrane čija je godišnja vrednost 235 milijardi dolara. Divlje pčele su pčele samice i one ne proizvode med.

Ose i stršljeni imaju vitka, jarka i žuta tela. Osa se prosto baca – bez da to utiče na njen struk – na kolače, slatka pića ili na meso sa roštilja. Skoro dvostruko veći stršljen napada druge insekte, poput komaraca i muva. Za razliku od pedantnih pčela, stršljeni, bumbari i ose oprašuju cvetove čak i po kiši, vetru i hladnom vremenu.

Ova vrsta bumbara usisava tečnu hranu i raznosi je dalje. Ti vegetarijanci se čak koriste u staklenicima za širenje polena bobica i voća kao što su jabuke i kruške ili paradajz. Kad zagrizu cvet, njihovi mišići tako snažno vibriraju da se polen naokolo raspršuje. Bumbar je okrugliji od pčele – dlakav je smeđe i boje jantara.

Oko 40 odsto od 560 vrsta divljih vrsta pčela koje žive u Nemačkoj je ugroženo. Da bi opstale, potreban im je građevinski materijal, poput gline, peska, zemlje, iverice, ostataka biljaka... Gnezde se na peščanom tlu ili u drvetu, a obavezno na sunčanom i suvom mestu. Potreban im je i prilično veliki prostor sa cvećem, od marta do septembra.

Sve je više ovakvih hotela za pčele i druge insekte. Ali takva staništa koja podižu ljudi nisu od koristi ukoliko u blizini nema odgovarajuće vegetacije. Takođe, pesticidi oštećuju nervni sistem pčela i smanjuju njihovu reproduktivnu sposobnost. Njima je pre svega potrebno - raznobojno cveće.

O domaćim pčelama se često priča i dosta zna. Malo se međutim govori o potrebama divljih pčela i o tome kakvi su im životni uslovi. Prema jednoj studiji o biodiverzitetu Ujedinjenih nacija, čak 40 odsto vrsta insekata je ugroženo i preti im izumiranje. A da nije njih, ljudi bi morali ručno da oprašuju biljke.