„Svega smo siti“ | Mozaik | DW | 19.01.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

„Svega smo siti“

Ekološke organizacije i proizvođači organske hrane angažuju se protiv jeftinog mesa i gladi u svetu. Na početku najvećeg svetskog sajma poljoprivrede i hrane, oni su organizovali demonstracije u Berlinu.

Do 25. januara, na 130.000 kvadratnih metara, 1.658 izlagača predstavlja 100.000 specijaliteta iz 68 zemalja. Ali sve više ljudi se ne oseća prijatno u tako očiglednom izobilju. Jedan od njih je Johen Fric. On je organizovao demonstracije u Berlinu pod motom: „Svega smo siti“. Očekivao je 30.000 ljudi, kao i prošle godine tokom Zelene nedelje, a došlo ih je 50.000! Organizatori kampanje su više nemačkih ekoloških organizacija (BUND, NABU) zatim humanitarna organizacija Oxfam, crkvene humanitarne organizacije Miserior i „Hleb za svet“, kao i vodeće firme u oblasti organske proizvodnje hrane, kao što su Bioland i Demeter i mreže kao što su „Moja poljoprivreda“, za koju inače i radi Johen Fric.

Fric je studirao poljoprivredu, radio kao konsultant organskim farmerima i počeo da se bavi politikom. I sada organizuje demonstracije „Svega smo siti“. Fric kaže da je sit toga da na sajmu, kao i u nekoj idili, svinje trčkaraju po hodnicima i da se govori o pašnjacima, livadama i malim farmama. „To nema veze sa realnošću“.

Jochen Fritz

Johen Firc se bori za agrarne promene

Između predivne prezentacije i gorke realnosti

Fric voli da se bavi hranom i kaže da ponekad za doručak jede i kobasice, ali od švapskih svinja, jedne stare rase od koje se dobija mesa vrhunskog kvaliteta. Te životinje mogu da se hrane isključivo prirodnom hranom iz regiona.

Međutim, kobasice mu se smuče kada posećuje farme za masovno tovljenje svinja, kao na primer u Haslebenu, 80 kilometara od Berlina. Tamo, u strukturno slabom Ukermarku, uskoro bi trebalo ponovo da oživi kombinat iz vremena DDR-a, koji je1991. zatvoren. U fabrici stoke svojevremeno je držano 140.000 svinja. Investitor sada hoće da gaji 85.000 životinja, kako bi jeftino meso prodavao širom sveta. Nakon protesta, vlasti su odobrile držanje 36.000 svinja, na prostoru koji je još uvek kontaminiran antibioticima, hormonima i sredstvima za hemijsku dezinfekciju.

Nemačkoj ne treba više mesa

Nerazvijeni region pretvara se u turističku zonu. Fric strahuje da bi projekat, kao što je industrijsko tovljenje svinja, mogao ljudima u tom kraju da donese više štete nego koristi. Osim toga, masovna proizvodnja ugrožava male farme: „2000. godine imali smo 125.000 farmera u Nemačkoj, sada ih ima samo 25.000.“

Grüne Woche 2014 Berlin

Izgled vara: štalska idila na sajmu Zelena nedelja u Berlinu

Povećana potražnja za mesom ne postoji. Fric ukazuje na stalnu hiperprodukcije svinja -116 odsto – u kombinaciji sa padom cena. Suficit se onda izvozi na svetsko tržište.

„Ne treba nam više svinja, ali svinjama treba više prostora“, kaže Fric. „Krmače su smeštene u uskom prostoru u kojem ne mogu da okrenu, prasad može da priđe i da sisa, a one mogu samo da stoje ili da leže – u sopstvenim izmetu“, opisuje taj aktivista. A svinje su inteligentna bića. Potreban im je odvojen prostor – za spavanje, za uzimanje hrane, za vršenje nužde. Svinje moraju negde da rovare po zemlji, kokoške moraju da budu napolju. Svaka vrsta ima svoje specifičnost i mi zahtevamo da se životinje u Nemačkoj drže u skladu sa tim, pa makar to i koštalo više“, kaže Fric.

Poljoprivredna politika nije samo stvar EU

Organizatori kampanje uočili su dva trenda: potrošači su spremni da plate više za kvalitet. S druge strane, sve više njih prati trend i smanjuje potrošnju mesa. To preporučuje i nemačko nutricionističko društvo.

Aktion der Bäuerlichen Erzeugergemeinschaft Schwäbisch-Hall

Svinje ispred sedišta kancelarke u Berlinu

Ali, mreža „Svega smo siti“ želi više. Ona zahteva novu agrarnu politiku, u suštini neku vrstu revolucije. Ona mora biti inicirana od strane Evropske unije, jer je agrarna politika u njenom domenu. „Ali i sama nemačka vlada ima mnogo načina da poboljša stanje u zemlji i u toj oblasti“, ukazuje Johen Fric: „može da spreči izgradnju industrijskih postrojenja za tov životinja. Odredbe o veštačkom đubrivu odavno je trebalo uskladiti sa zahtevima EU. Zaštita voda može biti poboljšana, radi smanjenja zagađenja nitratom. A da upotreba antibiotika u lečenju životinja takođe može da se reguliše i smanji na nacionalnom nivou, pokazale su Holandija i Danska.“

Evropska unija bi trebalo da reguliše proizvodnju mleka i mesa, kako bi sprečila viškove i sa time povezanu eroziju cena, zahtevaju organizatori demonstracija. Korektne cene za poljoprivrednike, zdrava i pristupačna hrana za sve ljude na svetu, odbijanje genetskog inženjeringa i zaustavljanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD (TTIP) i Kanadom (CETA) takođe su zahtevi kampanje „Svega smo siti“.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.