Sve više ubistava zaštitnika prirode | Mozaik | DW | 24.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sve više ubistava zaštitnika prirode

Širom sveta, naglo je porastao broj slučajeva nasilja nad zaštitnicima prirode, jedan je od zaključaka najnovijeg izveštaja nevladine organizacije „Global vitnes“ (Witness). Najgore je u Brazilu i Kambodži.

Borba za pristup prirodnim resursima sve je intenzivnija. Broj stanovnika na planeti raste, pa tako i potražnja. Time je povećan pritisak na mnoge prirodne oaze. Bitka se posebno zaoštrila između konzervativaca i korporacija, koji pri tome imaju različite interese.

Organizacija „Global vitnes“ nadgleda prilike u svetu, beležeći svaki vid nasilja u toj oblasti. U upravo objavljenom izveštaju, navodi se da je u poslednjih deset godina, poginulo najmanje 1.000 ljudi. Oliver Kortni je saradnik te organizacije i u razgovoru za Dojče vele, on govori o razmerama problema.

Dojče vele: Gde je nasilje posebno došlo do izražaja?

Oliver Kortni: Pre svega, reč je o globalnom problemu. Ali u Latinskoj Americi i na Pacifiku u Aziji, situacija je posebno teška.

Zašto su ljudi napadnuti?

Obični ljudi dolaze u sukob onog trenutka kada odbiju ponudu za kupovinu njihovog zemljišta. Pri tome je jasno da je cilj njihovog iseljavanja, realizovanje veliki projekata koji omogućavaju pristup prirodnim resursima. Do problema dolazi zbog ekspanzije industrijske trgovine, grabe se zemljišta pogodna za agrobiznis i rudarske projekte. Uz sve to, dogovori se ostvaruju iza zatvorenih vrata. Uglavnom se to odnosi na zemljište koje pripada ljudima, lokalnom stanovništvu, koji tu žive generacijama. Ono im se najednom otima, bez njihovog pristanka ili konsultovanja sa njima. Onog trenutka kada odluče da se usprotive, bivaju nasilno udaljeni. Te akcije se često završavaju fatalno.

Bildergalerie Amazon Regenwald Rodung

Brazil je jedno od najopasnijih područja za zaštitnike životne sredine

Jedan od najšokantnijih slučajeva odigrao se u Brazilu, gde su poznati aktivisti, zaštitnici prirode, Hoze Klaudio Ribeiro da Silva i njegova supruga likvidirani iz zasede. Maskirani kriminalci upali su u njihov rezervat, u kojem su se u poslednje 24 godine proizvodila prirodna ulja. Povod za ubistva bio je protest protiv dalje okupacije zemljišta u Amazonu. Da Silvi je odsečeno jedno uvo, kao dokaz da je likvidiran.

„Global vitnes“ je taj problem počelo da istražuje još 2012. godine, kada je u Kambodži ubijen ugledni aktivista za zaštitu šuma, Čak Viti. Likvidirala ga je vojna policija. Neposredno nakon njegovog ubistva, pronađeno je i telo 14-godišnje devojčice, koja je ubijena prilikom prisilnog iseljenja iz jednog sela, takođe u Kambodži. Bio je to jasan dokaz da tamošnje vlasti prodaju zemljište, šume i druge resurse, beskrupuloznim kompanijama. Od te prodaje u tajnosti, ne profitira niko, sem par pripadnika elite. I ljudi i priroda su na velikom gubitku.

Kako reaguju policija i pravosudni organi?

Ima veoma malo informacija o počiniocima. Manje od jednog procenta završilo je pred sudovima. Pri tome, u evidenciji imamo 908 slučajeva. To je strašno, posebno za porodice žrtava. Da ne govorimo o domino-efektu u pogledu ućutkivanja onih koji pokušavaju da zaštite prirodne resurse. To su ljudi, koje bismo morali da slavimo kao heroje i koje bi trebalo podržati. I vlade tih zemalja bi to trebalo da učine, ali dešava se suprotno. Aktivisti ne mogu da računaju na zaštitu. U pojedinim slučajevima, vlade su aktivno uključene i odgovorne za nasilje nad njima.

Kakav uticaj to ima na društvo i pomenute resurse, s obzirom na to da se ljudi ućutkuju, pa čak i ubijaju, samo zbog toga što se protive određenim odlukama?

Prey Lang Forest Aktivisten in Kambodscha

Vladu Kambodže optužuju da je umešana u otimanje zemlje

Govorimo o resursima koji pripadaju ljudima. Veoma je važno da se ti resursi koriste održivo i da ljudi koji žive na toj zemlji i kojima život od toga zavisi, učestvuju u procesu upravljanja tim resursima. Ako je eksploatacija neizbežna i sami građani bi trebalo da imaju neke koristi od toga. Onog trenutka kada se suprotstave, suočavaju se sa nasiljem i fatalnim pretnjama. Sve to otežava dalju borbu za zaštitu prirodnih resursa. Jasno je da je trgovina resursima u interesu malih interesnih grupa. To je na kraju bitnije nego interesi moćne većine.

Takvo nasilje uočljivo je u zemljama u razvoju, ali vi tvrdite da je ono podstaknuto globalnom potrošnjom. Drugim rečima, bogatije nacije su povezane s ovim problem. Kako to objašnjavate?

Ono što dovodi do borbe za resurse, a na kraju rezultira ubistvima ljudi, jeste ogromna, takoreći rasipnička potrošnja – bilo da je reč o seči stabala ili potpuno drugačijim proizvodima kao što je soja ili guma. To je nešto što svakodnevno trošimo. Potražnja konstantno raste, jer raste i broj stanovnika, države se dalje razvijaju. Ali to je sve neodrživo. Mi razvlačimo ili bolje rečeno rastežemo planetu više nego što je to moguće i sve što se danas događa, može se protumačiti ako očigledan simptom. O svemu se mora dobro razmisliti, pa tako i o eksploataciji prirodnih resursa. Kako će ona biti korišćena na nacionalnom nivou, ali i na međunarodnom.

Čemu se nadate nakon objavljivanja izveštaja?

Zaštitnici prirode moraju biti zaštićeni, a ono što im se događa mora da se prati. Ovom problemu se jedva posvećuje pažnja. Mi želimo veće angažovanje vlasti u nadgledanju ovog problema i zaštiti građana, i izvođenje odgovornih pred sudove. Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija trebalo bi da pokrene inicijativu o usvajanju rezolucije koja će omogućiti bolju zaštitu aktivista u ovoj oblasti. Takođe verujemo da bi i uticajne kompanije trebalo da imaju veću ulogu u rešavanju ovog problema. Morale bi da provere tzv. lanac snabdevanja resursima, kako bi bile sigurne da na bilo koji način nisu umešane u nasilne aktivnosti. Podjednako je važno da se one firme koje ugrožavaju živote građana mogu pozvati na odgovornost.

*Oliver Kortni je saradnik organizacije „Global vitnes“, koja je nedavno objavila izveštaj naslova „Smrtonosno okruženje: Porast broja ubistava zaštitnika prirode“.

Autorka: Saroja Koeljo / jl
Odgovorni urednik: Ivan Đerković