Sve više napada na potražioce azila

Gradić Fihtelberg u Bavarskoj, subota poslepodne u januaru 2014. Grupa ljudi upada u prihvatilište za potražioce azila na jezeru Fihtelze. Odeveni su u crno, delimično maskirani. Dolaze do stepeništa i počinju da urlaju, prenosi dnevnik Nordbajerišer kurir. Ljudi koji tu žive ne razumeju šta tačno viču. Naime, oni su izbeglice koji su u Bavarsku stigli tek pre par sedmica i od većina njih ne razume ni reč nemačkog. Nepozvani gosti ubrzo odlaze.

Paljevina, razbijeni prozori, rasističke parole – sve je više napada ekstremne desnice na centre za smeštaj izbeglica u Nemačkoj. Primera ima mnogo – od Esena do Berlina, od Fihtelberga do Gistrova. Prema podacima nemačke Savezne kriminalističke policije (BKA), samo u prošloj godini zabeleženo je čak 58 desničarskih kaznenih dela. A to je više nego dvostruko u odnosu na 2012. godinu. Ali stvarna brojka mogla bi da bude znatno veća. Policija, naime, u svoje statistike unosi samo ona krivična dela koja su nedvosmisleno desničarski motivisana. Ostali prestupi, kao na primer slučaj iz Fihtelberga, ne ulaze u te podatke jer policija tek treba da ispita da li je u pozadini tog napada ksenofobija. S obzirom na to da izbeglice nisu razumele napadače, policiji su ostali nepoznati njihovi stavovi i izjave.

Sećanja na 1992/1993.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Pro azil“ već je ove godine zabeležila 20 krivičnih dela, od kojih čak 12 podmetnutih požara. Izvršni direktor organizacije Ginter Burkhart, u razgovoru za Dojče vele kaže da ga trenutna situacija podseća na atmosferu s početka devedesetih godina. Prisetio se, kaže, desničarskih napada na izbeglice i imigrante, napada u Hojersverdi, Melnu i Zolingenu, od kojih su neki imali i fatalne posledice. No, kaže, danas srećom ipak ne postoji sveprisutna kampanja protiv potražilaca azila, kao što je to bio slučaj 90-ih. Prema podacima „Pro azila“, danas netrpeljivost prema izbeglicama širi pre svega Nacionaldemokratska stranka Nemačke (NPD), ali i stranke „Za Nemačku“ (Pro Deutschland) i „Alternativa za Nemačku“ (Alternative für Deutschland).

Još nema „talasa pogroma“, kao neposredno nakon ujedinjenja Nemačke, kaže politikolog i stručnjak za ekstremnu desnicu Hajo Funke u intervjuu za Dojče vele. Tada je bilo i ljudskih žrtava – samo tokom 1992. čak 27 osoba stradalo je u desničarskim napadima. Funke ipak upozorava na posledice koje bi mogle da se dogode zbog trenutne situacije. „Veliku opasnost predstavlja podmetanje požara, što bi moglo da se pretvori u pravi talas koji bi kao rezultat imao velik broj povređenih i stradalih.“

I Savezna nemačka vlada je zabrinuta zbog podataka koje je objavila kriminalistička policija. U zvaničnom saopštenju koje je potpisala portparolka ministarstva unutrašnjih poslova Pamela Miler-Nize piše: „Od polovine 2013. godine, ekstremna desnica sve više se okreće protiv potražilaca azila.“

Desničarski ekstremisti koriste raspoloženje u komšiluku

Broj potražilaca azila u 2013. dosegao je najviši nivo od 1999. Oko 127.000 ljudi iz Sirije, Avganistana i ostalih kriznih područja u svetu prošle godine je izbeglo u Nemačku. U mnogim gradovima i opštinama organizuju se, bar kratkoročno, privremeni sabirni centri u napuštenim školama ili kasarnama. U mnogim mestima, domaće stanovništvo oseća se zanemareno i ostavljeno samo sa svojim strahovima. Tu upadaju desničari kako bi iskoristili situaciju. Poznat je nedavni primer iz berlinske četvrti Helersdorf, kada su pred kraj leta prošle godine zaređali protesti protiv novog skloništa. Desničarski ekstremisti iskoristili su atmosferu u susedstvu i komšije okrenuli protiv potražilaca azila. Situacija je postala toliko napeta da su izbeglice sklonište morale da napuste uz policijsku pratnju, kroz zadnji izlaz.

„Ekstremna desnica pokušava da iskoristi raspoloženje stanovništva“, uveren je Ginter Burkhart. I portparolka Ministarstva Miler-Nize strahuje da bi ekstremno desna politička opcija kroz pitanje zloupotrebe azila mogla da pokuša da proširi na građanski spektar. Ali ti desničarski pokušaji zapravo ne čude: „Više od polovine stanovništva smatra da imamo previše stranaca“, kaže Hajo Funke. Dakle, strah od stranaca prilično je raširen. A upravo taj strah koriste stranke desne orijentacije.

Portparolka Ministarstva Miler-Nize smatra da „uočljiva“ podudarnost između sve jačih protesta protiv potražilaca azila i desničarskih kaznenih dela, „tako da ne treba isključiti njihovu međusobnu povezanost.“

Burkhart: Izbeglice treba smestiti u stanove

Ginter Burkhart i „Pro azil“ smatraju da politika mora da preuzme odgovornost za obuzdavanje propagande desnog populizma u Nemačkoj. On traži jasno opredeljenje o osnovnom pravu na azil i odgovarajuće mere kojima bi se potražiocima azila omogućila integracija u nemačko društvo. „Izbeglice bi trebalo smestiti u stanove, a ne u velika skloništa, koja onda postaju vidljivi mamci za desničarske napade.“ Osim toga, potrebno je izraditi i plan integracije za izbeglice – njima treba pristup tržištu rada i sloboda kretanja. Jedino tako ćemo početi da ih doživljavamo kao ono što jesu – sasvim normalni ljudi.

Autorke: Anna Peters / Petra Švarc
Odgovorni urednik: Ivan Đerković