Sve veće siromaštvo u EU | Evropa | DW | 09.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sve veće siromaštvo u EU

U evrozoni je došlo do opasnog socijalnog jaza između građana u državama na severu i jugu. Evropska komisija u svom izveštaju navodi da nezaposlenost i siromaštvo na jugu rastu, dok se zemlje severa još dobro drže.

MADRID, SPAIN - JUNE 09: A woman gives alms to a homeless in Cibeles Square on June 9, 2012 in Madrid, Spain. Despite the severe budget cuts that Spanish Government is making, Spanish prime minister Mariano Rajoy may have to agree this weekend a bailout to prevent collapse, that could bring a chain reaction, followed by Italy and destroy the Euro. The final figure of the size of the rescue package would be ready within a week. (Photo by Pablo Blazquez Dominguez/Getty Images)

Spanien Armut JUNI 2012

Kriza u Evropi zahvatila je i tržište rada. Nezaposlenih je sve više, sve teže je naći radno mesto, a sve više ljudi je ugroženo siromaštvom. Sve to obuhvaćeno je socijalnim izveštajem Evropske komisije koji je u Briselu predstavio komesar za socijalna pitanja Laslo Andor: „Poreski prihodi su opali, opasnost od siromaštva raste. Posebno mladima, nezaposlenim ženama i samohranim majkama preti trajno siromaštvo.“

Evropski komesar za socijalna pitanja Laslo Andor

Evropski komesar za socijalna pitanja Laslo Andor

Na početku krize su se države članice EU nadale da će građanima moći da pomognu kroz postojeće socijalne sisteme. Ipak, pad poreskih prihoda i povećanje socijalnih izdataka mnoge države je doveo u još veće finansijske probleme, što opet ograničava prostor za delovanje.

Austrija i Španija – „dva sveta“

Ono što posebno uznemirava jeste to da se EU, prvenstveno evrozona, cepa na dva pola – na relativno stabilni sever i sve nestabilniji jug. To je uočljivo ako se pogledaju stope nezaposlenosti. U Austriji je nezaposleno 4,5 odsto radno sposobnog stanovništva, a u Španiji čak 26,6 procenata. Ako se pogleda zaposlenost među mladima u Španiji ili Grčkoj, onda ta razlika postaje još veća. U tim državama je više od polovine mladih bez posla.

Laslo Andor problem vidi i u nedovoljnim kvalifikacijama onih koji traže posao: „Ljudima je potrebna kvalifikacija za određeni posao. Prvenstveno na jugu i na istoku Evrope kvalifikacije mladih ne odgovaraju radnim mestima koja su otvorena, a to se tokom krize još i pogoršalo.“

Privredi Nemačke ide dobro

Privredi Nemačke ide dobro

Brojne države se stoga nalaze u „đavoljem krugu“ koji iz nezaposlenosti vodi ka smanjenju poreskih prihoda, smanjenju investicija i recesiji koja opet završava novim povećanjem nezaposlenosti. Nasuprot tome, poreski prihodi Nemačke, Francuske ili Poljske su se tokom 2012. povećali.

Sindikati protiv „kineskog modela“

Evropska komisija ukazuje da je veoma uznemirena zbog takvog razvoja događaja. Ona rešenje vidi u novim inicijativama za kvalifikaciju radnika i prilagođavanje socijalnih sistema. Zakonsko određivanje minimalne nadnice takođe bi moglo da pomogne, sve dok se time ne ugrožava konkurentnost privrede u nekoj zemlji.

Patrik Itšert, iz Evropske sindikalne organizacije ETUC, nema ništa protiv tih mera, ali istovremeno osuđuje, kako kaže, slepu politiku štednje: „Reforme tržišta rada ne donose nova radna mesta. Politika štednje samo šteti brojnim državama i nema oporavka. To je spirala koja vodi ka dnu. Povećanje konkurentnosti kroz smanjenje plata Evropljane vodi u kineski model. To nije ono što želimo.“ Nemački sindikati zato traže da se pokrene svojevrsni „Maršalov plan“ za Evropu u krizi.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković