Sve opasniji uslovi teraju ptice selice na prilagođavanje | Mozaik | DW | 18.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Životinjski svet

Sve opasniji uslovi teraju ptice selice na prilagođavanje

Ptice selice migriraju u potrazi za toplijim uslovima, a na tom putu ih vrebaju opasnosti – kako zbog ljudskih aktivnosti, tako i zbog klimatske krize. Međutim, one se ipak polako prilagođavaju.

Guske mogu da lete brzinom od skoro 100 kilometara na sat

Guske mogu da lete brzinom od skoro 100 kilometara na sat

Na Zemlji ima oko 10.000 vrsta ptica, od kojih su skoro polovina, odnosno 4.000 vrsta, selice koje sezonski migriraju. Dve trećine njih prelaze velike udaljenosti, one prelete i do 20.000 kilometara svake godine.

Evropska kukavica je u pokretu čak osam meseci godišnje, a laste mogu da pređu i do hiljada kilometara dnevno.

Kukavica je veliki putnik

Kukavica je veliki putnik

Sve više ugroženih selica

Tokom te migracije, vrebaju ih mnoge opasnosti, što nekad podrazumeva i prelazak preko mora i pustinja. Međutim, ptice najviše stradaju zbog ljudskog faktora. Prema Crvenoj listi ugroženih vrsta koju sastavlja Internacionalna Unija za konzervaciju prirode, trenutno je ugroženo čak 43 odsto vrsta ptica koje se nastanjuju u Nemačkoj, uključujući i mnoge selice.

Glavni uzrok smrti tih ptica su gubitak staništa i sudari sa prozorima. Ptice ne prepoznaju odraze drveća ili neba u staklu i zbog toga se sudaraju sa prozorima objekata. Slabije ptice selice uginu na putu od napora, dok sudaranje sa prozorima ubija čak i one najsnažnije, koje imaju naviše šanse za potomstvo. Prema procenama, samo u Sjedinjenim Državama ugine milijardu ptica godišnje.

Milioni ptica uginu svake godine kada se sudare sa staklenim površinama

Milioni ptica uginu svake godine kada se sudare sa staklenim površinama

Najopasniji su po ptice gradovi koji im se nalaze na ruti. S obzirom na to da ptice koriste zvezde za orijentaciju dok putuju, noću ih privlače veštačka svetla grada. Tako umesto da lete prema svetlosti zvezda, one lete ka gradovima gde su visoke zgrade u koje mogu da udare.

Taj nesrećni završetak ptica selica moguće je izbeći i to tako što se na prozore lepe šarene nalepnice, mada je dosadašnje iskustvo pokazalo da je korišćenje nalepnica sa siluetama ptica grabljivica neefikasna metoda za pokušaj odvraćanja ptica.

Jedna britanska studija je skoro pokazala da selice posebno ginu pri sudaru sa turbinama u vetroparkovima koji se nađu na njihovom putu. U Evropi su posebno rizične obala Baltičkog mora, zapadna obala Sredozemnog mora u Francuskoj i južna obala Španije. U studiji se navodi da postoje mnogo bolja mesta za turbine, jer bi ptice bile izložene manjem riziku.

Velika opasnost su i vetroturbine

Velika opasnost su i vetroturbine

Postoje i nove metode koje pticama pomažu da izbegnu opasnost. U turbine se mogu ugraditi senzori koji automatski zaustavljaju turbine, ukoliko ptica naiđe. Iskustvo iz Norveške je s druge strane pokazalo da, ako je centar rotora crne boje, ptice to prepoznaju i izbegavaju turbine.

Drugo istraživanje je istovremeno pokazalo da više ptica ugine u dodiru sa visokonaponskim dalekovodima. Oni su posebno opasni za ptice koje lete nisko. I u tom slučaju bi obeležavanje kablova pticama pomoglo da se bolje orijentišu.

Divlje ptice kao „poslastica“

Još jedna opasnost za selice je ilegalni lov. Samo u području Mediterana svake godine ilegalno se ubije oko 20 miliona divljih ptica. Razlog je to što se u Egiptu, Italiji, Kipru, Francuskoj, Malti i Libanu divlje ptice smatraju delikatesom. Većina se prodaje na crnom tržištu restoranima ili privatnim licima.

Ptice selice hvataju u mreže u mnogim mestima na Mediteranu

Ptice selice hvataju u mreže u mnogim mestima na Mediteranu

Hvataju se mrežama, zamkama ili tako što se lepak stavi na grane, pa ptice umiru u agoniji. Lov na ptice uz pomoć lepka u Evropskoj uniji je zabranjen. Evropski sud pravde je u martu prošle godine doneo odluku da Francuska potpuno mora da obustavi lov na divlje ptice.

Ptice koje se hvataju uz pomoć lepka umiru u agoniji

Ptice koje se hvataju uz pomoć lepka umiru u agoniji

Klimatske promene još jedan faktor rizika

Na ponašanje ptica sve više utiču klimatske promene. Zbog blažih zima, ptice sve više borave u svojim gnezdima tokom cele godine. Među tim pticama su uglavnom vrste kod kojih se neke jedinke sele, a neke ne, poput crvendaća.

Ali i ptice koje lete na kratkim i srednjim relacijama, poput čvorka, sve više borave u svojim letnjim smeštajima tokom čitave godine. Prednost ostanka u svom gnezdu je to što na proleće te jedinke mogu da zauzmu najbolje teritorije za razmnožavanje.

Ptice koje ne moraju na put u proleće obezbede sebi najbolja mesta za razmnožavanje

Ptice koje ne moraju na put u proleće obezbede sebi najbolja mesta za razmnožavanje

Klimatske promene, međutim, najveći problem stvaraju selicama koje idu na daleke puteve. Prema Kraljevskom društvu za zaštitu ptica, više od 80 odsto evropskih ptica selica prelazi velike udaljenosti, te one moraju da lete duže kako bi pronašle mesto sa dovoljno hrane. Istraživanja su pokazala da će slavuji morati da prelaze i do 800 kilometara više 2070. godine nego danas.

Studije su pokazale i da su klimatske promene već uticale na promenu genoma kod crnokapih grmuša, te su one već usvojile nove zimske rute. Tako, umesto da odu u Španiju i Severnu Afriku, kao što je to bio slučaj do pre nekoliko godina, većina životinja sada migrira od srednje Evrope, do Velike Britanije, jer je tamo sve blaža klima za prezimljavanje. Time ptice štede na kilometraži, pošto su izabrale kraću relaciju, a i na putu vreba manje opasnosti.

Pogledajte video 02:19

Kad su ptice grabljivice kućni ljubimci

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM