1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Priroda i životna sredina

Sve manje benzina, sve više plastike

9. oktobar 2018.

Za šta se najviše koristi nafta? Odgovor na to pitanje bilo je lako dati pre pedesetak godina – na gorivo za vozila. Ali danas najveći deo ne odlazi u motore sa unutrašnjim sagorevanjem – već na petrohemijske proizvode.

https://p.dw.com/p/36Dzl
Foto: picture-alliance/Zuma Press/S. Sharma

Plastika i drugi petrohemijski proizvodi biće najveći pokretač potražnje nafte u decenijama koje dolaze, zaključak je nedavno objavljenog zaključka Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Teško je i nabrojati sve petrohemijske proizvode koje svakodnevno koristimo: od ulja i boja, preko veštačkih vlakana, pa do plastike u gotovo svim njenim oblicima. A potražnja za tim proizvodima će već 2030. biti zaslužna za više od trećine povećanja potrošnje nafte, a za čak polovinu povećanja 2050.

Kako upozorava Fait Birol, predsednik IEA, agencije sa sedištem u Parizu, već se uočava da naša vozila i saobraćajna sredstva koriste procentualno sve manje nafte. Naravno, petrohemijski proizvodi su u početku bili maltene reciklaža otpada u procesu rafinisanja, ali već sada samo oko 27 odsto nafte na kraju završi u nekom motoru. Do 2050. se predviđa da će taj udeo da padne na 22 odsto – jer su motori sve štedljiviji i bolji.

Petrohemija – crna rupa

Istovremeno, potrošnja petrohemijskih proizvoda – eksplodira. Samo kada je reč o plastici, potražnja je od početka sedamdesetih godina prošlog veka porasla deset puta, a od početka ovog stoleća se udvostručila. „Petrohemija je jedna od odlučujućih crnih rupa u globalnim raspravama o energiji, naročito kada je reč o uticaju koji će imati u energetskom trendu budućnosti“, upozorava Birol.

Saudi Arabien | Tankstelle in Riad
Već sada većina nafte ne završava u rezervoarima goriva...Foto: Getty Images/AFP/H. Ammar

Projekcije te organizacije pokazuju da su osuđene na propast ne samo sve rasprave o globalnim promenama klime, već i da bez ozbiljnih koraka kada je reč o petrohemijskim proizvodima nema ni najmanje šanse da očuvamo našu životnu sredinu i, pre svega, naša mora i okeane.

„Kombinacija povećanja globalne ekonomije, sve većeg broja stanovništva i tehnološkog razvoja direktno vodi ka sve većoj potražnji za petrohemijskim proizvodima“, upozorava IEA. To pokazuju sve statistike: svaki stanovnik razvijenih zemalja troši i po 20 puta više plastike i petrohemijskih proizvoda od stanovnika nerazvijenih država.

Što je još gore, velike zemlje u razvoju, poput Kine ili Indije, veoma naglo povećavaju svoju glad za petrohemijskim proizvodima. I iako shvataju da je to problem, one ipak ne razvijaju sisteme za reciklažu kako bi bar nekako obuzdale tu plimu petrohemije. Pa ni reciklaža koja se sprovodi u razvijenim zemljama ni izdaleka nije dovoljna da bi nadoknadila rast potrošnje u zemljama u razvoju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android