Sve kože Aleksandra Vučića | Izbor iz štampe | DW | 28.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sve kože Aleksandra Vučića

„Iako već četiri godine ima nesputanu moć, Vučić kao mantru ponavlja da su prethodne vlasti odgovorne za čitavu ekonomsku i socijalnu bedu – ta poruka očigledno još uvek prolazi“, piše štampa na nemačkom jeziku.

„Nezadovoljni pobednik“, naslovljava Zidojče cajtung kratki izveštaj u kojem se prenosi da konačni rezultati izbora u Srbiji još nisu poznati te da i sam premijer Aleksandar Vučić traži novo brojanje glasova. Ulazak sedam lista u parlament za Vučića bi značio da „mora da vlada s nepreglednim parlamentom u kojem su sada zastupljeni i desni radikali. Nasuprot očekivanjima, ponovo izabrani premijer nije mogao da privuče apsolutnu većinu svih birača. U prvim prognozama u izbornoj večeri je vladajuća SNS bila na više od 50 odsto glasova. Premijer još ne želi da se izjasni sa kim će vladati. Novi ministri bi, kako kaže, trebalo da budu poznati do kraja maja.“

Nezadovoljstvo u porastu, ali i Vučićeva popularnost

Na portalu vodećeg austrijskog dnevnika Standard čitaoci su postavljali pitanja o izborima u Srbiji beogradskom dopisniku lista Andreju Ivanjiju. Na pitanje kako objasniti ubedljivu pobedu Vučića s obzirom na brojne optužbe na račun njegove vlasti i ugnjetavanje medijskih sloboda, Ivanji odgovara: „Tačno je da je nezadovoljstvo sve veće, ali Vučić spretno uspeva da ga usmeri ka svojim protivnicima. Njegova partija kontroliše gotovo sve masovne medije i većinu lokalnih, tu kritički glasovi teško prolaze. Iako već četiri godine ima nesputanu moć, kao mantru ponavlja da su prethodne vlasti odgovorne za čitavu ekonomsku i socijalnu bedu – ta poruka očigledno još uvek prolazi. […] Vučić se bolje od političke konkurencije prodaje kao neko u koga treba uložiti nade. […] Što se tiče medijskih sloboda: većinu ljudi daleko više interesuje sopstveni životni standard.“

Jedan drugi čitalac interesuje se kakva je zapravo politika SNS-a, koja je pod Vučićem na proevropskom kursu. Da li je ispravno uvrstiti SNS u nacionalnokonzervativne partije? I kako to da je Vučić „na liniji“ recimo Angele Merkel kada se radilo o izbegličkoj krizi? „Vučić je autoritarni političar koji slabo ima smisla za pluralizam i demokratski način ophođenja. S druge strane, važi za pouzdanog partnera Zapada. Zato Berlin, Beč i Vašington zažmure na oba oka kada Vučić pritiska medije, brutalno se razračunava sa političkim konkurentima ili podstiče nepotizam. Sve dok vodi pomirljivu regionalnu politiku, teži članstvu u EU i sarađuje sa MMF-om – na unutrašnjem planu moći će sebi mnogo toga da dopusti. Nakon što je od ultranacionaliste postao proevropski političar, Vučića je teško odrediti ideološki: radiće ono što misli da mora da radi kako bi ostao na vlasti. Trenutno je prozapadno orijentisan i kune se u Nemačku i kancelarku Merkel.“

Treći čitalac Standarda je pitao kakav je odnos Vučića prema Republici Srpskoj i da li će on podržati secesionističke težnje Banjaluke. „Ne, on to neće uraditi“, odgovara Ivanji. „Naučio je iz grešaka Slobodana Miloševića: U Srbiji se ne može opstati na moći ako se ne sarađujete sa SAD i EU. Dakle, Vučić će se zalagati za jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu.“

Budućnost počinje sa čovekom tamne prošlosti

Švajcarski nedeljni magazin Veltvohe donosi tekst pod naslovom „Orban Balkana“ u kojem rastuću moć Aleksandra Vučića poredi sa onom koju ima mađarski premijer. Vučić je, piše autor Boris Kolnaki, pokrenuo pomirenje sa bivšim neprijateljima sa Kosova, iz Hrvatske i Bosne, i vodi zemlju u EU. „Vučić je doduše karijeru počeo sasvim drugačije: kao vatreni nacionalista i ministar propagande tadašnjeg diktatora Slobodana Miloševića. Čak ni njegov pad nije bio dovoljan da nauči Vučića pameti. Mutirao je u poručnika vođe srpskih nacionalista Vojislava Šešelja. Kada je 2003. ubijen bivši premijer Zoran Đinđić – u svoje vreme nosilac nada prozapadnih reformskih stremljenja u Srbiji – Vučić je slavio njegovu smrt. Kao predvodnik razuzdane gomile istomišljenika menjao je table Bulevara Zorana Đinđića onima sa imenom generala bosanskih Srba Ratka Mladića koji je u Hagu optužen kao ratni zločinac. Takve scene su otvorile duboko ljudsko pitanje: može li biti pristojan čovek koji je slavio ubistva drugih?“

Der serbische Ministerpräsident Vucic in Ungarn

Orban i Vučić u Subotici desetak dana uoči izbora

Dalje piše o razlazu sa Šešeljem i formiranju SNS: „U svojoj novoj koži Vučić beleži zavidne uspehe. Mogao bi da postane istorijska figura koja je uvela Srbiju u EU i zalečila rane jugoslovenskog rata. Zamolio je za oprost zbog masakra u Srebrenici, putovao je u Albaniju, želi da sačuva jedinstvenu Bosnu i da nekako leši problem Kosova. Istovremeno, on nije čisto zapadnjak. Uvideo je u međuvremenu koliko je Zapad moćan u regionu i da zemlju napred vodi samo smer ka Berlinu, Briselu i Vašingtonu. Ipak, on i dalje razmišlja nacionalno, obraća se srpskoj duši i ne pada mu na pamet da se okrene protiv Moskve ili da odbaci srpski sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.“

Novinar Kolnaki dodaje da je Vučićev cilj da uvede zemlju u EU i da se zato „izjašnjava kao fan savezne kancelarke Angele Merkel. Ali, da je Srbija već članica EU, Vučić bi verovatno kao Orban pokušao da proširi manevarski prostor svoje zemlje u okviru evropskih struktura. Dobro vidi da na istoku EU nastaje tesna saradnja novih članica kako bi, ako treba, branile svoje interese protiv zapadne EU. Vučićevi odnosi s Orbanom su izvrsni. Upravo su zajedno otvorili jednu fabriku. Ulazak Srbije u EU bi svakako značio jačanje istočne EU naspram Zapada i Severa.“ Na ulazak u EU sačekaće se još neko vreme, ali „s Vučićem, čovekom tamne srpske prošlosti, počela je budućnost“.

Kule u oblacima

Svoj osvrt na izbore objavila je i fondacija Fridrih Nauman, bliska nemačkim Liberalima. U analizi šefa beogradske kancelarije Šarla du Vinaža piše da je kampanja bila „kratka i ispražnjena od sadržaja. Jedan od razloga je što se vladajuća partija programski tako rasprostrla da je zauzela sve moguće pozicije, od nacionalističkih do socijalističkih, i što u liku sadašnjeg i budućeg premijera Vučića na pramcu ima harizmatičnu figuru kakvu nijedna opoziciona partija nije mogla da ponudi.“

Autor smatra da je Vučićeva vlada u prethodne dve godine postavila važne akcente u spoljnoj politici, pre svega u odnosima s Kosovom i BiH (poseta Srebrenici) te rutinskim predsedavanjem OEBS-om i konkretnim početkom pregovora o poglavljima sa EU. „Unutrašnji bilans je međutim u kontrastu sa spoljnopolitičkim uspesima“, piše Du Vinaž.

Vlada se uzdržavala da preduzme „uštede u javnom sektoru (jer tamo zaposleni spadaju u njenu klijentelu), kao kule u oblacima ostale su reforme u zdravstvu, obrazovanju i penzionom sistemu – baš kao i borba protiv korupcije. Borci za ljudska prava žale se na opadanje pluralizma mišljenja: mediji su izloženi jakoj direktnoj u indirektnoj kontroli, novinari koji nisu podobni sistemu dobijaju preteća pisma. U tom smislu ni premijer se ne pojavljuje u dobrom svetlu kada glasno negoduje protiv delegacije EU da navodno plaća opoziciju ili retorički napada zaštitnika građana“, piše u analizi fondacije.