Svakodnevno suočavanje sa mržnjom: islamofobija u Nemačkoj

Nebo iznad Erfurta je jarko plavo, vetrovito je i hladno. Ali, Suleman Malik ne mari za oštar vetar. Ovaj dan početkom marta za njega je praznik. Sada novoizgrađena džamija Ahmadija u Erfurt-Marbahu ima minaret visok devet metara. Konačno. Biće to prva nova zgrada muslimanske bogomolje na području bivše Istočne Nemačke, DDR-a.

Teška dizalica sastavila je pet okruglih elemenata, svaki ke težak po nekoliko tona. To je posao koji zahteva milimetarsku preciznost. Dizalica je za Malika simbol problema. Mesecima je pokušavao da iznajmi neku kojom bi obavio posao, ali, kako kaže za DW, mešavina rasizma, desnog radikalizma i islamofobije „uplašila je mnoge građevinske firme“. Imao je dogovor sa nekim firmama, ali one su „bile napadnute“, pa su se povukle. Iz firme koja je na kraju pristala, poslednji put su se javili nekoliko sati ranije, u ponoć. Tražili su isplatu u gotovini i apelovali da niko ne snima i ne fotografiše radove. Zato ni ovaj tekst nije ilustrovan fotografijom na kojoj je dizalica.

-pročitajte još: „Visok stepen“ islamofobije u Nemačkoj

Malik ima 34 godine, u Nemačkoj živi 18 godina. Rođen je u Pakistanu i on je dobro integrisani musliman: tečno govori nemački, radi kao savetnik za ljudske resurse i zamenik je gradonačelnika Erfurt-Rita. Ali, mala džamija koju Malik obezbeđuje za svoju zajednicu na istoku nemačke ne suočava se samo sa građevinskim problemima.

Leševi svinja i pretnje

Kaže da su nepoznate osobe na građevinski plac bacile leševe svinja. Priča o pretećem dovikivanju iz automobila u prolazu. A kada je autor ovog teksta objavio tvit sa fotografijom džamije na dan kada je ona izgrađena, posle šest sati javila se jedna osoba pod svojim pravim imenom i napisala: „Pre ove strašne džamije bilo je 260 katoličkih misa protiv njene izgradnje! To je Ramelovo delo, on mora da odgovara!“

Malik zna za to. Te takozvane mise s druge strane uličice u trgovačkom delu mesta održavaju se „još uvek svakog ponedeljka“, kaže Malik. Uvrede i neprijateljstvo. Malik takođe zna da premijer pokrajine Tiringije, Bodo Ramelov, koji je napadnut u tom tvitu, stoji uz projekat i muslimansku zajednicu.

U nemačkom Osnovnom zakonu (ustravu) zagarantovana je sloboda veroispovesti za svaku veru. To nije slučaj u svim zemljama. Zbog toga su Ujedinjene nacije prošle godine 15. mart proglasile za Međunarodni dan borbe protiv islamofobije. Zašto baš današnji dan? Petnaestog marta 2019. desničarski terorista ubio je 51 osobu i ranio pedesetak drugih u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu.

U Nemačkoj se taj Dan preterano i ne obeležava. I u Nemačkoj se pre tri godine dogodio posebno težak, rasistički motivisan i krvav zločin u kojem su stradali uglavnom muslimani. U februaru 2020. godine jedan 43-godišnjak ubio je desetero ljudi i sebe u Hanauu, u pokrajini Hesen.

Prema studiji Nemačkog savetodavnog veća za integraciju i migraciju (SVR) predstavljenoj u jesen 2022, jedna trećina do polovina svih ispitanika izrazila je antimuslimanske i antiislamske stavove. Gotovo svake sedmice oštećuje se imovina ili se pojavljuju grafiti na džamijama negde u Nemačkoj.

Generalni sekretar Centralnog saveta muslimana Abdasamad el Jazidi u intervjuu za DW izražava razočaranje, gotovo frustraciju. Nažalost, antimuslimanski rasizam u Nemačkoj je, kaže, „oblik mizantropije koji je postao društveno prihvatljiv.“

„To se događa u Bundestagu, to rade fašisti u pokrajinskim parlamentima, ali sve više i predstavnici tzv. etabliranih demokratskih stranaka, koji love u mutnom glasove krajnje desnice.“ Time se, dodaje, diskredituje islam u celini.

„Muslimani stigmatizovani u Nemačkoj“

El Jazidi ima 57 godina i rodom je iz Hesena. Već dugo je uključen u međureligijske razgovore i u stvari je neko ko se izražava uzdržano. Pa ipak on muslimane u Nemačkoj danas vidi kao „stigmatizovane“. Centralni savet više puta je tražio od vlade Nemačke da imenuje poverenika za život muslimana, kao što postoji poverenik za Jevreje ili poverenik za borbu protiv anticiganizma. „Ima mnogo poverenika, oko 35, i oni obavljaju veoma važne funkcije. Muslimanima je to uskraćeno uz licemerna objašnjenja", kaže. „Ne žele da priznaju da postoji problem s antimuslimanskim rasizmom, a muslimani to osećaju.“

Pri tom takvih poverenika u drugim zemljama ima. Kanadski premijer Džustin Trido u januaru je prvi put imenovao poverenika za borbu protiv islamofobije. Od 2015. godine i Evropska unija ima poziciju koordinatora za borbu protiv antimuslimanskog neprijateljstva. Ipak, ta funkcija je bila upražnjena čak godinu i po dana, pre nego što je početkom februara dužnost preuzela diplomatkinja Marion Lalise

Dan otvorenih džamija

Suleman Malik ponekad misli da je svet poludeo. Zna da i sami muslimani izvode napade i ispoljavaju mržnju, pa čak i u Nemačkoj. Pre osamnaest godina, njegov otac, uspešan poslovni čovek, pobegao je glavom bez obzira sa svojom porodicom iz Pakistana u jemačku. Malici su, naime, pripadnici Ahmadije. Ta islamska zajednica, reformistički pokret u suštini, živi u većinski muslimanskom Pakistanu. Napadi na njih, rušenje džamija, pa čak i ubistva – to nije neuobičajeno.

Zbog toga je sedište Ahmadije danas u Londonu. Desetine hiljada pripadnika te zajednice živi i u Nemačkoj. Zajednica ove godine slave „sto godina Ahmadije u Nemačkoj“.

„Ova u Erfurtu biće naša 78. džamija“, kaže Malik. Potrebno je još malo da se dovrši izgradnja, posebno za projektovanje okoline. „Trećeg oktobra je Dan otvorenih džamija u Nemačkoj. Želimo da tada pozovemo goste ovde“, kaže Malik

O da, objašnjava još jednu stvar. Sa minareta se neće čuti poziv mujezina. Ali to je ipak nešto poput svetionika koji bi trebalo da ukazuje gde se nalazi islamska bogomolja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.