Svakodnevne otmice u okupiranim delovima Ukrajine

Ruska vojska je posebno brzo napredovala na jugu Ukrajine. Rusi tamo deluju po određenom obrascu: hapse se gradonačelnici, umesto kojih se na vlast postavljaju proruski političari, a progone se i ukrajinski aktivisti i novinari.

Stižu izveštaji o hapšenjima, a mnogi govore i o otmicama. Okupatori nude saradnju – i hapse rođake koje onda koriste za vršenje pritiska. DW je razgovarao sa žrtvama.

Svitlana Zalizetska: bolesni otac zatvoren u podrum

Melitopolj je gradić na području Zaporožja, dva do tri sata udaljen od poluostrva Krima. Ruska vojska je taj grad osvojila već u prvim danima rata, praktično bez pruženog otpora. Gradonačelnik Ivan Fedoriv je otet i nakon nekoliko dana zamenjen za ruske ratne zarobljenike. Nova gradonačelnica postala je Haljna Danilčenko, lokalna političarka proruske stranke Opozicioni blok.

Svitlana Zalizetska je vlasnica lokalne novinske agencije u Melitopolju. Ona u telefonskom razgovoru s DW priča da joj je Danilčenko ponudila medijsku saradnju s okupatorima, ali je ona to odbila i napustila grad. Ali, njeni bolesni roditelji su ostali. „Rekli su da im se ništa neće dogoditi.“

Ubrzo se pokazalo da to nije tako. „U sedma ujutro 23. marta u moju kuću su došla tri ili četiri okupatora. Jedan je bio u civilu, drugi su nosili ruske vojne uniforme i puške. Pretražili su kuću, stavili mog oca u automobil i odvezli ga na nepoznato mesto.“

Iste večeri, Zalizetsku je pozvao jedan muškarac koji je govorio kavkaskim naglaskom i oslovio ju imenom. A onda je čula glas svog 75-godišnjeg oca. On je rekao da se nalazi „negde u nekom podrumu“, priča Zalizetska na ivici plača. Nepoznati muškarac joj je rekao da bi trebalo da se vrati u Melitopolj svom ocu. Ona je to odbila i potom je veza prekinuta.

Nakon nekoliko dana mogla je ponovo telefonom da razgovara sa ocem koji je rekao da mu se ništa nije dogodilo. I onda je pušten na slobodu. Prethodno je Zalizetska izrazila spremnost da prepusti svoj medij trećim osobama. Na Fejsbuku je napisala da nije pristala na „saradnju s okupatorom“.

Tatjana Kumok: protesti na Instagramu

Otprilike u isto vreme metode ruskih okupatora na svojoj koži je osetila i porodica Tatjane Kumok. Ona je modna dizajnerka, ali njen otac je suvlasnik lokalne medijske kuće. Njegova porodica i tri novinara bili su uhapšeni i podvrgnuti višesatnom ispitivanju.

„Cilj je bio da iznude saradnju kako bi novine radile za okupatorske vlasti. Moja majka i ja smo jednostavno bile taoci“, priča Kumok. Na kraju su, kaže, morali da potpišu izjavu da nisu bili fizički zlostavljani. „To je istina“, kaže mlada žena. Njen otac je odbio saradnju s okupatorom, obustavio je izdavanje novina i blokirao njihovu internet-stranicu.

„Svaki dan se kidnapuje mnogo ljudi. O nekima već deset dana nema nikakvih vesti“, kaže Kumok. U početku su, kaže, u gradu svakog dana održavane proukrajinske demonstracije na kojima je učestvovalo na hiljade ljudi. „Nakon otmice gradonačelnika protesti su prestali. Jedna prolaznica je uhapšena, neki mladići su pretučeni.“

„Opasno je biti na ulici. Zato se sad protestuje na Instagramu. Građani pišu da ne žele da pripadaju Rusiji i da je Melitopolj ukrajinski.“ Kumok kaže i da je 2014. godine skoro polovina stanovnika bila proruski raspoložena, ali da je ovaj rat doveo do promene raspoloženja: „Nijednom nisam videla da su ruski vojnici ovde dočekani cvećem.“

Oleh Baturin: Okupatori „neće dugo ostati“

Upravo to su očigledno očekivale ruske jedinice, kaže Oleh Baturin, novinar iz Kahovke, grada zapadno od Melitopolja. I taj grad je osvojen već u prvim danima rata. „Rusi su očigledno računali s tim da će biti dočekani cvećem. Oni su zbunjeni zbog protesta i u građanima vide pobunjenike.“ Baturin kaže da ima osećaj da okupatori „neće dugo ostati ovde – oni pljačkaju i pripremaju se za uništavanje svega u slučaju povlačenja.“

I Baturin je bio otet i zadržan osam dana. Priča da ga je pozvao jedan poznanik i zamolio za sastanak. Na mestu gde je trebalo da se sretnu dočekale su ga uniformirane osobe i u kombiju prebacile u policijsku stanicu. Kaže i da protiv njega nema nikakvih prijava.

„Na prvim saslušanjima su, pored Rusa, bili i lokalni kolaboracionisti“, priča Baturin. On veruje da je neko iz kruga njegovih poznanika hteo za nešto da mu se osveti. „U početku sam mislio da sam gotov. Bilo je pretnji i nasilja, stalno sam čuo pucnjeve i kako ispituju druge ljude.“

Onda odjednom nije više bilo fizičkog nasilja – samo psihički pritisak. Ispitivali su ga o organizatorima proukrajinskih demonstracija. „Jednog dana su nas jednostavno odvezli kući“, kaže taj novinar i ističe da mu nisu nudili saradnju jer je internet-stranica njegovih novina blokirana već početkom marta.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.