Svađa oko homo-braka | Evropa | DW | 05.10.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Rumunija

Svađa oko homo-braka

Rumuni ovog vikenda odlučuju na referendumu o tome da li bi Ustavom brak trebalo da bude definisan kao „veza između muškarca i žene“. Usred političke krize, debata oko tog pitanja dodatno unosi jaz u društvo.

Pogledajte video 03:04

Homoseksualnost je još uvek tabu

„Brani porodicu i decu Rumunije! Ako ne izađeš na referendum, dva muškarca moći će da usvoje tvoje dete!“ To je poruka sa ogromnog plakata na fasadi jednog stambenog bloka u Temišvaru. Nakon par dana, plakat je nestao – gradonačelnik je lično zamolio da se ukloni.

Raspoloženje je uzavrelo – unutar mnogih porodica, među prijateljima i na poslu. Već nedeljama traju oštre rasprave i svađe o homoseksualnosti, istopolnim brakovima i usvajanju dece od strane istopolnih parova.

Na referendumu koji se u Rumuniji održava ovog vikenda, 6. i 7. oktobra, građani odlučuju o tome da li bi Ustav trebalo da definiše brak kao vezu između muškarca i žene. Do sada se koristio polno neutralni pojam „supružnici“.

U zemlji sa oko 20 miliona stanovnika, konzervativne i religiozne grupe, koje sebe nazivaju „Koalicija za porodicu“, prikupile su od 2015. tri miliona potpisa s ciljem da od političara zatraže takvu promenu. Parlament i Senat su jasnom većinom podržali promenu Ustava – i to s glasovima opozicije. Jedino je nova stranka, Unija za spas Rumunije (USR) bila protiv.

„Koalicija za porodicu“

Građanski zakonik Rumunije brak doduše jednoznačno definiše kao „vezu muškarca i žene“. Ali to nije dovoljno, smatra muzičar i prevodilac iz Bukurešta Paul Grigoriu. On podržava „Koaliciju za porodicu“. „U Rumuniji je danas vrlo lako menjati zakone“, kaže Grigoriu za DW. „Ali kad nešto piše u Ustavu, onda to ne može tako lako da se menja“.

rumänische Musiker und Dolmetscher Paul Grigoriu

Paul Grigoriu podržava „Koaliciju za porodicu“

Grigoriu naglašava da nema ništa protiv homoseksualaca: „Neka svako u svom privatnom životu radi šta god želi, pogotovo u svojoj spavaćoj sobi. Ali nešto sasvim drugo je to kako će država da definiše brak.“ Legalizacija homo-braka „ugrozila bi celo društvo“, a sledeći korak je, dodaje Grigoriu, da istopolni parovi mogu da usvajaju decu- Dakle upravo ono na šta je upozoravao i sporni plakat iz Temišvara.

„Muškarac i žena su jednaki, ali nisu identični, A detetu je potreban uticaji njih oboje, kako bi razvilo psihičku ravnotežu“, smatra Paul Grigoriu. Zbog se on protivi tome da ljudi iz istopolnih brakova mogu da usvajaju decu.

„Talas mržnje“

Uoči referenduma, u javnosti se o homoseksualcima neprestano govori kao o ljudima koji navodno žele da „oduzmu decu“, ukazuje LGBT-aktivista Vlad Viski, direktor organizacije „MozaiQ“ iz Bukurešta. Pod sloganom „Ne glasa se o ljubavi: ostani kod kuće 6. i 7. oktobra!“, njegova organizacija poziva na bojkot referenduma. Ako na birališta bude izašlo manje od 30 odsto građana s pravom glasa, referendum će biti nevažeći.

„U poslednje vreme više ljudi je došlo i reklo nam da su ih vređali na ulici ili da su čak bili napadnuti“, kaže Viski za DW. Uoči referenduma, on uočava „talas mržnje“ protiv homoseksualaca i lezbejki u javnom prostoru.

S druge strane, dodaje, ima i iznenađujuće mnogo podrške: „Mnogi heteroseksualci, ljudi koji do sada uopšte nisu imalo nikakvo mišljenje o toj temi, sada nam pružaju podršku i najavljuju da će bojkotovati referendum“.

Rumänien LGBT-Aktivist Vlad Viski

Vlad Viski: Cilj je usvajanje zakona koji omogućava registrovanje životnih zajednica za istopolne parove

S druge strane, Rumunska pravoslavna crkva poziva vernike da daju svoj glas na referendumu i da glasaju „Za“, kako ni ubuduće sklapanje homo-brakova ne bi bilo pravno moguće.

LGBT-zajednici u Rumuniji danas cilj nije istopolni brak po modelu koji je pre godinu dana uveden i u Nemačkoj, kaže Vlad Viski. Cilj je usvajanje zakona koji omogućava registrovanje životnih zajednica za istopolne parove. U Nemačkoj je Zakon o životnom partnerstvu usvojen 2001, iste dakle godine kada je u Rumuniji ukinut član 200 Krivičnog zakona na osnovu kojeg je homoseksualnost bila kažnjiva. Bio je to relikt iz vremena komunističke diktature.

„Poniženje iz Brisela“

Mnogi kritičari vladajuće Socijaldemokratske stranke (PSD) i njenog (ranije kažnjavanog) predsednika Liviua Dragnee, smatraju da je referendum samo pokušaj vlade da odvrati pažnje sa tema kao što su problemi u pravosuđu i nasilje policije protiv demonstranata 10. avgusta. Rumunski politikolog i istoričar Armand Gosu smatra da se ne radi samo o tome, već o mnogo većoj stvari: „To je antizapadni manifest Rumunije. Elite koje vladaju ovom zemljom nakon pada diktature 1989, i koje svoje korene imaju u staroj nomenklaturi, imaju osećaj da ih Brisel ponižava.“

Deo te elite su brojni političari koji su u ozbiljnim pravosudnim problemima, političari koji su itekako zainteresovani za to da kontrolišu pravosuđe – i „proguraju“ zakone o amnestiji.

Na putu im se, podseća politikolog Gosu, našla Evropska unija. I to je veći problem nego slaba opozicija: „Brisel ne prestaje da podseća na to da se rumunska vlada sve više udaljava od pravne države i da je pravosuđe sve manje nezavisno.“ Od ove srede i Evropski parlament diskutuje o opasnostima sa kojima se pravna država suočava u Rumuniji.

Bukurešt bi, napominje Armand Gosu, nakon ovog referenduma mogao dodatno da se udalji od Brisela i „vrati na istok“ – bliže vizantijsko-pravoslavnoj civilizaciji, bliže Putinovoj Rusiji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video