Svađa oko Šantićevih večeri poezije

Tokom jula u Mostaru je održana manifestacija pod istim imenom, a u organizaciji Srpskog prosvetno kulturnog društva (SPKD) “Prosvjeta” Mostar i Muzeja Hercegovina.

Mostarski paroh Radivoje Krulj u ime organizatora, kako ističe, pravih Šantićevih večeri poezije, kaže kako su “Gusle” i Crkvena opština stvarni i prirodni naslednici manifestacije.

„Napravili smo zajednički koncept s ljudima od imena i pera iz Mostara. Sledeće godine ćemo, ako Bog da, Šantićeve večeri usmeriti u tom pravcu da okupimo najbolje pesnike s prostora bivše Jugoslavije, a takođe ćemo posvetiti jedno veče mladim i neafirmisanim pesnicima“, ističe paroh Krulj.

Koje Šantićeve večeri poezije su „prave“?!

I ništa ne bi bilo sporno da to već nije odavno urađeno, kažu iz mostarske Prosvjete, koja je s Muzejom Hercegovine organizator Šantićevih večeri poezije u proteklim desetlećima. „Ovo je, najblaže rečeno, zloupotreba Šantića!“ - kaže predsednik SPKD Prosvjeta Mostar Ratko Pejanović. „Paroh Krulj pokušava da zanemari činjenicu da Šantićeve večeri poezije traju punih 37 godina i da nisu od juče! Mostarska Prosvjeta smeta određenim ljudima jer je multinacionalna i neguje kulture svih naroda“ naglašava Pejanović.

“Smatramo da smo mi prirodni naslednici ove manifestacije. Setimo se da je Šantić bio osnivač, predsednik i glumac „Gusala“, predsednik i pisac himne „Prosvjete“, kao i predsednik Crkvene opštine Mostar i nadasve vernik koji je kršten u Staroj, a opojan u Sabornoj crkvi čija je obnova u toku. Na početku rata Šantić je bačen u Neretvu i simbolično isteran iz Mostara, pa su se Večeri održavale u Nevesinju. Od prošle godine vraćene su u Mostar, gde im je i mesto. Pesnici su prošle godine posetili Nevesinje gde je održano jedno veče poezije”, kaže mostarski paroh Radivoje Krulj.

Na paralelno održavanje „Šantićevih večeri“ reagovali su i iz Muzeja Hercegovine, koji je uz list „Sloboda“ bio i prvi organizator Šantićevih večeri poezije 30.06.1969. godine. „Mostarski pesnik Aleksa Šantić ne pripada samo određenim nacionalnim društvima, on je baština svih građana Mostara i Bosne i Hercegovine. Pravo je svih građana ovog grada da ga slave kao i do sada u organizaciji Grada Mostara i njegovih kulturnih institucija između ostalih. Smatramo da je uspeh održavanja svih ranijih 37 Šantićevih večeri poezije i iz razloga što je svako radio svoj posao, kulturni radnici svoj, a verski službenici svoj“, ističe Asim Krhan direktor Muzeja Hercegovine.

Nadamo se zajedničkom radu, a ne uvredama

Što se tiče paralelizama kad je u pitanju ova manifestacija, Krulj kaže: “Mi se ne bavimo amaterizmom protekle manifestacije ili bolje reći nadri Šantićevih večeri poezije i grupicom ljudi koja je trenutno uzurpirala i privatizovala SPKD Prosvjetu. To je ispod svakog nivoa i imena Alekse Šantića i Grada Mostara. Želimo Šantića vratiti u rodni grad na dostojanstven i gospodstven način kako on i zaslužuje”.

„Izrazi nadrimanifestacije i amaterizam, koje je Krulj uputio da opiše 37. Šantićeve večeri poezije nas rastužuju, a dosadašnje učesnike ove manifestacije u dugogodišnjoj istoriji njenog održavanja obezvređuju i vređaju. Pomenimo samo neka imena: Skender Kulenović, Stevan Tontić, Vesna Parun, Oskar Davičo, Enver Đerčeku, Ivan Kordić itd.“ kaže predsednik SPKD Prosvjeta Mostar Ratko Pejanović. „Nadamo se da će se to promeniti, te da ćemo u budućnosti zajedničkim snagama raditi na organizaciji 38. Šantićevih večeri poezije, a ne upućivati uvrede i nipodaštavati jedni druge“, govori Pejanović.

Tako je od nekada izuzetno cenjene pesničke smotre u bivšoj Jugoslaviji, postala manifestacija oko koje se lome koplja i na lokalnom nivou.

Šantić se odavno vratio u svoj grad, ali još uvek ne na mesto koje mu pripada. Podsetimo da je ukinut naziv stare Gimnazije u Mostaru koja je nosila Šantićevo ime. Jedna od centralnih gradskih ulica koja se do rata zvala Ulica Alekse Šantića sada nosi ime po ministru u Vladi NDH Mili Budaku.

Autor: Sanel Kajan, Mostar
Odgovorna urednica: Sanja Blagojević