Suzbiti desni ekstremizam | Evropa | DW | 29.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Suzbiti desni ekstremizam

Dve decenije od kako su neonacisti podmetnuli požar u Zolingenu u kojem je izgorelo pet Turkinja od 4 do 27 godina, u Nemačkoj se održava bezbroj manifestacija sa ciljem da se zločin ne zaboravi. Ali, zar već nije?

Ko se danas još seća „ubice Turaka“ iz Nirnberga (1982), ko se seća pozadine najtežih ekstremnodesničarskih izgreda od okončanja Drugog svetskog rata u Hojersverdeu (1991), ili podmetnutog požara u Melnu (1992), kada su izgorele dve turske devojčice od 10 i 14 godina i njihova baka.

Tu su i Vijetnamci, Afrikanci, Arapi i Amerikanci koji su se našli na meti neonacista i fašistoidnih nasilnika. I oni su se u najboljem slučaju prošli samo sa povredama. Neki su međutim usmrćeni smrtonosnim hicima, drugi su pretučeni do smrti, dok su treći umirali pod misterioznim okolnostima u zatvorima.

Manifestacije nisu dovoljne, važnije su konkretne mere

Baha Gungor, urednik DW redakcije na turskom

Baha Gungor, urednik DW redakcije na turskom

Nemačka ne može i ne sme da zaboravi vladavinu neonacista, Kristalnu noć kojom je počeo pogrom nad Jevrejima i, konačno, holokaust. Međunarodna zajednica, pre svega Izrael, već će se pobrinuti za to da ne bude rupa u sećanju. Nemci isto tako ne mogu i ne smeju da potisnu Hojersverde, Rostok, Meln i Zolingen. Oni su obavezni da rade na tome kako se „neprijatelji“ Jevreji, sada ne bi zamenili „neprijateljima“ muslimanima, kako je to formulisao poznati ekspert za antisemitizam Volfgang Benc.

Obaveza demokratske, pravne države je da se brani od jačanja fašizma, pre svega zato što su počeci često bili ignorisani. Početkom osamdesetih godina statistika je, sa više od 1.500 izgreda godišnje, ukazivala da je stanje alarmantno. Pripadnici službi za zaštitu ustavnog poretka, policija i bezbednosne službe, koji bi zbog istrage zločina koje je počinilo Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) od srama trebalo da propadnu u zemlju, još tada su govorili da se radi o tempiranim bombama, o ljudima koji su svakog trenutka spremni na nasilje.

Manifestacije, sećanja i govori neće zaustaviti opasnost od novih napada. Mnogo je važnije da uslede konkretne mere. U to spada i da se Islamska konferencija, degradirana na skup koji služi borbi protiv terorizma, od toga oslobodi. Morao bi biti uspostavljen susret između religija i kultura na istom nivou. To se može postići ako se u izbornoj kampanji bude pazilo da ne dolazi do pro i anti-islamske igre reči ili polarizirajućih debata o pravu na azil i useljavanje. Pod tepih se ne sme gurati ni jedan rasistički akt, pa bio on i bezazlen.

Jer svi mi, nezavisno od boje kože, imena ili vere, sedimo u istom brodu, u kojem nema mesta za verske ekstremiste, ekstremne desničare ili ekstremne levičare. Ako se nešto ne preduzme, Nemačka će imati problem sa viđenjem sebe kao demokratske i pravne države, u kojoj za sve važe ista prava i čija se tvrda ruka ne sme jednostrano koristi samo za useljenike i islam.

Komentar: Baha Gungor, urednik DW redakcije na turskom
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama