Suviše lako do bugarskog pasoša | Evropa | DW | 30.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Suviše lako do bugarskog pasoša

„Imam bugarske korene i osećam se kao Bugarin“ – ta jednostavna rečenica, koja zvuči gotovo kao refren neke pesme, predstavlja čarobnu formulu za dobijanje bugarskog pasoša i to bez neke velike provere.

Bugarski pasoš je za građane Makedonije postao „ulaznica za Evropsku uniju“ – za rad, putovanje, posao… Veliki broj zahteva za bugarsko državljanstvo i očigledno „širok filter“ koji je poslednjih godina omogućio „proveru“ 90 odsto podnesenih zahteva, u međuvremenu je alarmirao vlasti u Sofiji. Bugarski mediji prenose da je tzv. Agencija za Bugare u inostranstvu, odbila zahtev Ministarstva pravde za prosleđivanje evidencije o 2.000 stranaca koji su dobili bugarske dokumente, pre svega dokaze o poreklu, što im je omogućilo dobijanje državljanstva. Obrazloženje glasi: ustupanjem evidencije bila bi narušena zaštita ličnih podataka. U međuvremenu, došlo je do smene na čelu Agencije, a promenjeni su i zakoni koji regulišu proces dobijanja bugarskog državljanstva.

Evidencije nema?

Makedonske vlasti ne raspolažu podacima o broju građana koji su uzeli bugarske pasoše. Prema rečima portparola Ministarstva unutrašnjih poslova Iva Kotevskog, policija takve podatke nema zato što je reč o građanima sa dvojnim državljanstvom, a oni nisu u obavezi da prijave policiji uzimanje drugog državljanstva. Drugim rečima, u javnosti se o broju makedonskih građana koji su bez muke uspeli da dođu do bugarskih dokumenata, samo špekuliše. Nezvanične procene govore o 60.000 ljudi, mada ima onih koji tvrde da je taj broj čak i dvostruko veći.

Bulgarien Schild an der Grenze zu der Türkei

Pu ka EU vodi preko Bugarske

Ukoliko bi se takve tvrdnje ispostavile tačnim, to bi značilo da se čitav jedan makedonski grad preselio u Bugarsku. Srećom, istina je drugačija. Većina Makedonaca koji imaju bugarski pasoš i dalje živi u svojoj domovini. Iako je državni tužilac Bugarske najavio detaljnu proveru evidencije o izdatim potvrdama o državljanstvu, mnogi veruju da ni nova ograničenja neće sprečiti građane Makedonije u nameri da dođu do bugarskog pasoša. Probleme mogu da imaju jedino oni koji dolaze sa Kosova i drugih susednih zemalja, odakle zaista i stižu zahtevi „kandidata“ koji tvrde da imaju bugarsko poreklo, ali ne na bugarskom jeziku jer ga – ne razumeju.

Lider bugarske partije VMRO-BND Krasimir Karakačanov, razgovarao je sa predstavnicima bugarske vlade koji su mu, navodno, dali garancije da novi uslovi neće važiti za makedonske građane.

Dve trećine Makedonaca bugarskog porekla?

Ako ništa drugo, rasprava o spornom i olakšanom izdavanju bugarskih dokumenata, otkrila je motive, koji se kriju iza očigledno „širokog filtera“ u odobravanju zahteva građana Makedonije. U analizi pod nazivom „Da se uvede sistem bodovanja za dobijanje državljanstva“, objavljenoj u listu „Trud“, autor Spas Tasev, bivši direktor Agencije za Bugare u inostranstvu, podseća da od 1944. godine nije bilo izdavanja zvaničnih dokumenata o bugarskom poreklu, što je Bugare koji žive u Makedoniji sprečavalo u podnošenju zahteva za pasoš.

„Stav institucije poput bugarske Akademije nauka (BAN) još od 1968, jeste da dve trećine stanovništva Makedonije ima bugarsko poreklo. Možda je razlog tome činjenica da kandidati, posebno oni koji žive pored Vardara, odlaze kod notara po potvrdu o „bugarskoj samosvesti“ i bugarskom poreklu roditelja. To sve zvuči korektno, ali zakon ne predviđa proveru porekla na osnovu izjave.

Na kompleksnost tog problema ukazuje i slučaj iz 2012. godine kada je jedan svedok (u svojstvu posmatrača) bio u Savetu o državljanstvu. „Makedonski državljanin podneo je izjavu pomenutog sadržaja na uvid i na kraju dobio bugarsko državljanstvo. Kasnije je poslao pismo Ministarstvu pravde sa zahtevom da bude ispisan iz evidencije građana Bugarske, jer se nije osećao kao Bugarin“, priča Tasev. Tako je i došlo do sugestije da se uvede sistem bodovanja za procenu kandidata za bugarsko državljanstvo jer će građani jedino tako imati predstavu o tome kakvi su sve uslovi za dobijanje bugarskih ličnih dokumenata.

Pogledajte video 02:42
Trenutno na programu
02:42 min

Letonski primer - lako do viza

Naučni krugovi u Makedoniji, iznenađeni su stavom bugarskog BAN-a, ali ne žele da mu pridaju veliki značaj. Akademik Georgi Stardelov podseća kako će problem te vrste izgubiti na značaju ulaskom Makedonije u Evropsku uniju. „Nije mi poznat stav pomenute institucije. Možda je to stav nekog člana, a ne cele Akademije. Istina je da je bilo napada te institucije na makedonski identitet, ali to je bilo ranije. Ako budemo otvarali stare rane imaćemo više štete nego koristi. Danas otvaramo novu stranicu u odnosima između dve akademije, radimo na zajedničkim projektima“, objašnjava Stardelov.

Istovremeno, saradnici što bugarske, što makedonske Akademije nauka poručuju da se radije bave projektima iz oblasti kulture i nauke, a da istorijska pitanja prepuštaju istoričarima. Takav stav je u velikoj meri ove institucije oslobodio ranijih antagonizama.

Politička strategija

Vruć kesten je ponovo bačen u ruke političarima. Istoričar Zoran Todorovski smatra da se obrazloženje kolege Taseva može protumačiti kao izgovor za nacionalni program BAN-a u kojem se navodi da dve trećine Makedonaca ima bugarsko poreklo.

„U Bugarskoj posežu za statistikom o broju makedonskih građana koji su uzeli bugarsko državljanstvo, ali činjenica je da većina njih nema ni bugarsko poreklo, niti se osećaju kao Bugari. Pasoše su poslednjih nekoliko godina uzimali iz ekonomskih razloga. Dokaz za to su recimo Albanci iz Makedonije koji danas imaju bugarske pasoše, a da se pri tome teško može reći da imaju bugarske korene. Ali taj proces je okončan još pre nekoliko godina, jer se ekonomska klima u Makedoniji popravila. Kada je reč o građanima Makedonije ne postoje nikakva ograničenja za dobijanje bugarskog državljanstva. Cilj svega toga jeste ostvarivanje političke strategije ili opravdavanje istorijske izjave kako u Republici Makedoniji žive Bugari“, kaže Todorovski.

Oni koji se pribojavaju da bi istoričari mogli da naruše pozitivan pristup akademika tom problemu, neće biti iznenađen. Stav Todorovskog ima direktnu potvrdu zaključka Taseva.

„Mislim da je trenutna politika bezuslovnog davanja bugarskog državljanstva u prolaznoj fazi jer je postala cilj samoj sebi, a nije dovela do očekivanih rezultata – niti je došlo do rebugariziranja Makedonije, niti je uticala na društvene procese, niti smo tamo rešili demografsku krizu. Činjenica je da se već više od jedne decenije govori o angažovanju posrednika u procesu sticanja bugarskog državljanstva i da do sada nismo imali nijednog. Dakle, nešto nije u redu sa postojećim mehanizmom. Jasno je da je potrebno da se promeni, ne samo praksa, nego i filozofija procesa. Potrebno je krenuti napred i rešavati problem“, zaključuje Tasev.

Kakvu bi filozofiju imao taj novi proces – nije jasno. Ipak, trebalo bi imati na umu da se broj zahteva za izdavanje bugarskih pasoša smanjuje. U bugarskom Ministarstvu pravde tvrde da je u prvih devet meseci 2014. podneto više od 10.000 zahteva, a da je njihov broj tokom prethodne godine iznosio 17.512. Među onima koji traže bugarsko državljanstvo i dalje ima najviše Makedonaca, na drugom mestu su građani Moldavije, zatim slede Ukrajinci, a poslednji na tom spisku su građani Srbije.

Audio i video