Suviše birokratije i nedovoljno komunikacije

Pre dve godine sa radom počela Evropska služba za spoljne poslove (European External Action Service, EEAS). U međuvremenu ova služba kancelarije u 140 zemalja, takozvana "predstavništva", sa oko 2.000 diplomata. Tome treba dodati 1.500 službenika EEAS u samom Briselu. Na prvi pogled to su impresivne brojke.

Kritike se od samog početka upućuju na račun šefice ove službe Britanke i laburističke političarke Ketrin Ešton. Ona je na položaj visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost došla, a da pri tome nije imala većeg iskustva u spoljnoj politici ili u vođenju većeg ureda. Ešton su ubrzo u Briselu proglasili promašenim izborom.

Doduše, njeni kritičari su izazove nove službe često nazivali nemogućom misijom, zadatkom koji se ne može ispuniti. Razvoj EEAS prate ogorčene borbe za vlast s Evropskom komisijom i unutar nje. Istovremeno su pred zaposlene ove službe postavljeni ogromni spoljnopolitički izazovi. Na sastanku ministara spoljnih poslova u Dablinu Eštonova se osvrnula na protekle dve godine koje je provela na čelu EEAS: "Upravljati avionom koji nema krila, u isto vreme leteti i praviti ta krila. Ali sada kad imamo avion moramo se potruditi da on stvarno može i da leti."

Pomne provere EEAS

Državni sekretar u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova Mihael Georg Link brani Ketrin Ešton: "Ona u jednom izuzetno teškom razdoblju izgradnje svoj posao radi jako dobro." U Dablinu se Link sa svojim kolegama savetovao kako sprovesti značajne reforme ove službe. Do sredine godine, takav je dogovor u EU, EEAS bi trebalo da prođe temeljno proveru. Tokom te revizije trebalo bi smisliti i predloge za reforme. Međutim, pre nego što bi EU bila u poziciji odmereno da odreaguje na političke krize u svetu, Evropljani bi najpre morali da reše trajnu krizu koja pritiska njenu službu za spoljnu politiku.

Reforma EEAS se tek pojavljuje u konturama. 14 zemalja je predstavilo svoja stajališta, tzv. "non-paper", kako se to jezikom EU kaže, a s namerom da Služba za spoljne poslove konačno postane "instrument bez kojeg se ne može". Velika Britanija i Francuska taj papir nisu potpisale. Obe ove zemlje, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN ustrajavaju na tome da imaju pravo na samostalnu spoljnu politiku. To se pokazalo i u raspravi koja se vodi unutar EU o mogućem naoružavanju sirijskih pobunjenika.

Pariz i London rade po svom

Ovakvo stajalište ima i svoje posledice, ne samo tokom velikih kriza kao što su one u Libiji, Maliju ili Siriji. U jednom predlogu za reforme kabineta Ketrin Ešton postavljeno je pitanje: "Kako mogu diplomatske službe zemalja članica svojim izveštajima i analizama biti od veće koristi za EEAS?" Iza zatvorenih vrata, službenici Evropske službe za spoljnu politiku žale se da „Forejn ofis“ u Londonu i „Quai d'Orsay“ u Parizu evropske diplomate informacijama opskrbljuju vrlo retko. Da bi se ojačala služba u Briselu u odnosu na one u glavnim gradovima zemalja članica, verojatno će u samom vođstvu EEAS biti neophodno imenovanje više političkih predstavnika.

Uključiti i politiku prema susedima?

Reformatori osim toga, predlažu da se takozvana "politika prema susedima" integriše u EEAS. O odnosima EU sa neposrednim susedima u istočnoj Evropi i Severnoj Africi za sad se brine posebni evropski poverenik. Ima i predloga da se sva područja, koja imaju veze sa spoljnom politikom, uključe u rad EEAS: razvojna politika, spoljna trgovina, odnosi sa susedima. Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger takođe razmišlja u tom pravca: "Mora biti jasno da je visoka predstavnica ta koja određuje smernice."

Manje zemlje članice priželjkuju da EEAS izgradi nadnacionalnu konzularnu službu. Građani EU kojima zatreba pomoć u inostranstvu, morali bi na primer, u slučaju da izgube pasoš, imati mogućnost da se obrate za pravnu pomoć ili kartu za povratak kući ako je potrebno, bez obzira iz koje zemlje Evropske unije dolazili.

Predstavnici nevladinih organizacija u Briselu govore o neobičnom iskustvom sa službom za spoljne poslove u Briselu, kada pokušavaju da dogovore saradnju u određenim projektima. Dupliranje posla zbog dupliranih struktura na sve strane. Često izostaje interni dogovor službi unutar EU. Drugim rečima, veliki deo reformi EEAS ticaće se suočavanja sa birokratijom, što znači tražiće se bolja personalna rešenja i jasnije podele odgovornosti i zaduženja. Sigurno je da Lejdi Ešton ove reforme više neće sprovoditi. 57-godišnja političarka je najavila da će se u leto 2014. povući iz evropske politike.

Autor: Kristijan Tripe / Snježana Kobešćak
Odg. urednik: Jakov Leon