Surova realnost Morije i „lepe želje“ EU | Evropa | DW | 03.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

intervju

Surova realnost Morije i „lepe želje“ EU

Smrtonosni požar u izbegličkom kampu Morija na Lezbosu još jednom je pokazao koliko je Grčka preopterećena izbegličkim talasom. Gerald Knaus, tvorac izbegličkog sporazuma EU i Turske, za DW kaže da vreme polako curi.

Požar u Moriji odneo je dva života

Požar u Moriji odneo je dva života

DW: Gospodine Knaus, u Grčkoj su nedavno poginuli su majka i njena beba u požaru koji je izbio u prepunom izbegličkom kampu Morija. Kako sprečiti dalje pogoršavanje situacije?

Gerald Knaus: Ova tragedija je bila potpuno predvidljiva, zapravo se ovako nešto već dogodilo. Pre tačno tri godine, u oktobru 2016, desio se požar u Moriji. Uslovi su sada mnogo gori, mnogo je više ljudi zbijeno na jednom mestu.

Gerald Knaus

Gerald Knaus

Najhitniji korak je ono što smo već preporučili pre tri godine. Trebalo bi odlučiti brzo, u narednim nedeljama, ko od trenutnih stanovnika kampa može da se vrati u Tursku, a ko bi trebalo da ostane u Evropi. I posle te odluke, trebalo bi da smo u stanju da brzo prevezemo ljude ili u Tursku ili na evropsko kopno.

Ako to nismo u stanju, ljudi će i dalje morati da čekaju mesecima u kampu gde nema zaliha, doktora, nema psihološke niti socijalne pomoći, čak nema ni dovoljno mesta da ljudi budu bezbedni i da se prema njima ponaša humano. Onda će ovakve tragedije i dalje da se dešavaju, i sporazum između EU i Turske biće doveden u pitanje.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer boraviće u Turskoj i Grčkoj sa nekoliko kolega iz drugih evropskih zemalja. Šta očekujete od ove posete?

Ovo je trenutak istine za Evropsku uniju i jako je važno da postoji realizam u diskusijama između nemačkog ministra unutrašnjih poslova i njegovog kolege iz Grčke. Potpuno je jasno da Grčka neće moći sama da primeni sporazum između EU i Turske, čak i ako se potpuno posveti tome. Grčka je imala više zahteva za azil po glavi stanovnika nego bilo koja druga članica EU, osim Kipra, i dokumenta čekaju na obradu do dve godine.

Kao prvi korak, najvažnije je da šest ili sedam najefikasnijih službi za izdavanje azila u Evropi nastupe zajedno — nadajmo se da će to ponuditi nemački ministar unutrašnjih poslova. Te agencije i njihove grčke kolege bi trebalo da izračunaju koliko socijalnih radnika, prevodilaca, komisija, resursa je potrebno da se u roku od nekoliko nedelja reše prijave za azil, imajući u vidu da na ostrva svakog dana dođe 200 ljudi.

Pogledajte video 04:14

„Hoću da ljudi pristanu u sigurnu luku“

Za nekoliko nedelja trebalo bi da realistično procene koliko im je resursa potrebno i smisle plan kako da do njih dođu. To je zato što je dosada celokupna primena sporazuma između EU i Turske zasnovana na lepim željama, bez jasne analize onoga što je potrebno. I takođe nisu sasvim svesni da, kao drugi korak, mi moramo da budemo sposobni da proverimo šta se dešava kada vratimo ljude u Tursku.

Šta je potrebno za taj korak?

Ministarstvo unutrašnjih poslova u Ankari bi trebalo da postavi ombudsmana, nekoga ko može da uveri grčke zvaničnike da će porodica koju su poslali, jer su Sirijci navodno tamo bezbedni, zaista i biti bezbedna. Jedino ako to može da se proveri, državni službenici koji se bave azilima moći će da mirne savesti pošalju ljude natrag.

Ovo je u našem interesu i u interesu Grka. Takođe je u interesu Nemačke. U suštini je i u interesu izbeglica da primenimo ovaj dogovor u skladu sa našim suštinskim pravima, vrednostima i zakonima.

*Gerald Knaus je direktor Evropske inicijative za stabilnost i glavni autor sporazuma o migrantima između EU i Turske.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video