Sukob oko Grenlanda: Tramp besni, Merc smiruje

Situacija između Evropske unije i SAD postala je krajnje ozbiljna. Nakon pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti visoke carine ukoliko bi Evropljani stali na put kupovini Grenlanda (ili njegovim planovima da ostrvo vojno zauzme), Nemačka i druge države Unije sada razmatraju oštre kontramere. U Parizu, Londonu i Berlinu se tokom proteklog vikenda govorilo o uceni, kao i o tome da Evropa sada mora da bude odlučna, složna i da mora da odgovori Trampu. Već i po samom tonu mnoge evropske i nemačke reakcije bile su drugačije nego donedavno.

Vojnici Bundesvera napustili Grenland

Tramp preti Nemačkoj i još sedam zemalja EU i NATO dodatnim carinama od deset odsto već od februara, a od juna čak i 25 procenata – jer su te zemlje poslale vojnike u izviđačku misiju na Grenland. Misiju, koju je Bundesver u međuvremenu već okončao.

Politički Berlin je tokom vikenda, kao i mnogo puta ranije, reagovao prilično uzdržano. Savezni kancelar Fridrih Merc (CDU) informisao je vladu, ali bez iznošenja detalja u javnost.

Vadeful ne smatra da je NATO ugrožen

Na prvom programu nemačke javne televizije, ARD-u, oglasio se potom ministar spoljnih poslova Johan Vadeful (takođe CDU). Na iznenađenje mnogih, izjavio je: „Ne postoji nikakva sumnja da Sjedinjene Američke Države u potpunosti stoje uz savez, uz NATO, kao i uz odbranu Evrope.“

Ta izjava je tim značajnija, jer se Trampove pretnje, uključujući i moguću upotrebu vojne sile, odnose upravo na NATO-saveznicu Dansku, u čijem sastavu se nalazi Grenland.

Ipak, Vadeful je dodao: „Evropa je politički i ekonomski mnogo snažnija nego što su mnogi do sada mislili. I to sada treba i pokazati.“ Kako konkretno – to ministar spoljnih poslova nije precizirao.

Oštre kritike Zelenih

Nakon toga, nemačka vlada je naišla na žestoke kritike opozicionih Zelenih. Predsednica njihove poslaničke grupe Katarina Drege izjavila je u Berlinu da Tramp otvoreno pokazuje da za njega međunarodno pravo praktično ne postoji.

„Naš je utisak da se u vladi posebno stranka CDU teško nosi sama sa sobom i još uvek traži jasan kurs“, rekla je.

Međutim, nakon što su iz drugih evropskih prestonica već stigli znatno oštriji tonovi, i kancelar Merc se u ponedeljak izrazio jasnije nego inače. Odlučno se usprotivio pretnjama o povećanju carina.

„One nose i rizik eskalacije. Carine po pravilu dolaze na naplatu i u zemlji u koju se roba uvozi. U ovom slučaju, američki potrošači bi plaćali te carine, ali bi one, naravno, štetile i našoj privredi, privredi Evropljana, a posebno nemačkoj ekonomiji.“

Ipak, Merc je ponovo naglasio da Evropa sada mora da ostane prisebna i da ne eskalira dodatno spor sa SAD.

Solidarnost s Danskom i Grenlandom

Merc je još jednom istakao solidarnost s Dancima i stanovnicima Grenlanda koji su pod pritiskom. „Danska i stanovništvo Grenlanda mogu da računaju na našu solidarnost. Spremni smo da podržimo razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama. A temelj tih razgovora uvek moraju biti principi suvereniteta i teritorijalnog integriteta.“

Najavio je da će pokušati da razgovara s Trampom u sredu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj. Tek na dodatno pitanje odgovorio je da ne želi carine, ali da će države EU, ako bude potrebno, posegnuti i za tim sredstvima.

Evropa već razmatra moguće kontramere

Moguće su, na primer, carine i s evropske strane. Ove sedmice u Evropskom parlamentu treba da se glasa o carinskom sporazumu između EU i SAD koji je dogovoren pre nekoliko meseci i koji bi Sjedinjenim Državama omogućio veoma povoljne uslove poslovanja. Prema tom sporazumu, američke carine od 15 odsto primenjivale bi se na većinu evropskih proizvoda. S druge strane, carine na američke industrijske proizvode trebalo bi da budu u potpunosti ukinute, a prepreke za uvoz određenih prehrambenih proizvoda uklonjene. Nakon najnovijih pretnji iz Vašingtona, usvajanje tog sporazuma smatra se malo verovatnim.

Vicekancelar: „Ne dozvoljavamo da nas ucenjuju“

Ranije je i vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbajl (SPD) osetno pooštrio ton prema američkom predsedniku. U ponedeljak je u Berlinu ugostio francuskog kolegu Rolanda Lekira i nakon sastanka izjavio: „Nemačka i Francuska su saglasne. Ne dozvoljavamo da nas ucenjuju.“

Bilo je jasno da Klingbajl aktuelni spor oko Grenlanda vidi samo kao kap koja je prelila čašu. „Svedoci smo stalnog sukobljavanja koje predsednik Tramp traži. Kao Evropljani moramo jasno da poručimo: granica je dosegnuta.“ To su novi tonovi u odnosima između Nemačke i SAD.

Berlin uzdržano reaguje na američki „Odbor za mir“

Već u ponedeljak prepodne teme „Tramp“ i „Grenland“ dominirale su velikim delom konferencije za novinare vlade u Berlinu. Portparol kancelara Merca, Štefan Kornelijus, trudio se da ne doliva dodatno ulje na vatru. Uzdržano je komentarisao i poziv američkog predsednika Nemačkoj da učestvuje u novom „Odboru za mir“, koji mnogi posmatrači vide kao napad na Ujedinjene nacije.

„Odbor za mir“ prvobitno je trebalo da se bavi prvenstveno okončanjem sukoba u Pojasu Gaze. Američka vlada je najavila da će Donald Tramp lično predsedavati tim telom. Kao neka vrsta ulaznice za članstvo spominje se iznos od milijardu dolara za trogodišnji mandat. Taj Odbor bi, kako se navodi, ubuduće trebalo da se bavi i mnogim drugim sukobima širom sveta.

Nemačka vlada: „UN su okvir za globalno upravljanje krizama“

Kornelijus se u ime Vlade Nemačke zahvalio na pozivu, ali nije rekao da li će ga ona prihvatiti. Na pitanje da li su time Ujedinjene nacije ugrožene, odgovorio je: „Tu zabrinutost ne delim. Za nemačku vladu generalno važi da Ujedinjene nacije predstavljaju centralni, multilateralni okvir za međunarodno upravljanje krizama i konfliktima.“

Ujedinjene nacije, dodao je portparol nemačke vlade, nisu savršene. Ali - „u ovim vremenima neviđenih globalnih kriza, one su važan instrument. Arhitektura UN zasniva se na principu suverene jednakosti.“

A to je princip koji je u potpunoj suprotnosti s politikom koju Sjedinjene Američke Države trenutno vode.