Sudbinski ćorsokak EU | Evropa | DW | 15.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sudbinski ćorsokak EU

Evropska unija ne uspeva da nađe rešenje za krizu sa izbeglicama, i to nije dobro, smatra u svom komentaru Bernd Rigert.

Uz velike napore i jedan krajnje neodređeno formulisan dokument, predsedavajući Saveta EU uspeo je da nabaca malo maltera u pukotinu koja se otvorila u Evropskoj uniji. Ministri unutrašnjih poslova su daleko od zajedničkog, a kamoli solidarnog, odgovora na sve veću krizu sa izbeglicama. Odluke o razumnoj raspodeli pridošlica na sve zemlje EU odgođene su za oktobar. Mnogi istočni Evropljani, ali i Velika Britanija, i dalje vrše opstrukciju.

Postoji samo „politički dogovor“, što će reći, gomila praznih reči koje nemaju nikakav uticaj na stvarnost, bilo da se radi o izbeglicama, pomagačima ili graničarima. „To nam nije dovoljno“ – ispravno je primetio nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer. Ni pritisak koji je on – pojačanim kontrolama na nemačkim granicama – hteo da izvrši na evropske partnere, očigledno nije bio dovoljan. Većina zemalja EU jeste za drukčiju raspodelu izbeglica, ali zemlje koje do sada nisu primale izbeglice ne žele ni da čuju za nekakav ključ raspodele.

Nigde rešenja

Prvobitna namera da se do 160.000 izbeglica iz Grčke, Italije ili Mađarske, tokom naredne dve godine, rasporedi u zemlje EU ionako ne bi promenila dramatičnu situaciju na granicama duž „balkanske rute“ i u Nemačkoj. Na izazov koji predstavlja potreba da se odmah nađe smeštaj za stotine hiljada ljudi, Brisel nije dao odgovor. Zahtev koji ministri stalno ponavljaju - da se bolje štite spoljne granice EU, trebalo bi da znači: puštajte manje izbeglica da uđu. Ali, hermetičko zatvaranje granica bi upravo na moru – dakle pred obalama Grčke i Italije - bilo veoma teško izvesti.

Riegert Bernd Kommentarbild App

Bernd Rigert, DW

Ideja da izbeglice i potražioci azila u Evropsku uniju ulaze kroz specijalne i brzo delujuće prihvatne centre, samo je optička varka. Takvi prihvatni centri, sa izuzetkom onog u italijanskoj Kataniji, postoje samo na papiru. Grčka je baš danas izrazila spremnost da počne sa konkretnim planiranjem. A ako je obezbeđenje spoljnih granica ključ uspeha, onda to znači da ksenofobični Viktor Orban zapravo ispravno postupa kada gradi ogradu, zar ne?

Prvo pada Šengen, a zatim i Unija?

To što je Nemačka iznenadno uvela kontrole na svojim granicama, u Briselu niko nije kritikovao. Čak su i druge zemlje počele tako da postupaju. Austrija, Češka, Slovačka i Holandija se pozivaju na klauzule Šengenskog sporazuma o specijalnim situacijama. Izbeglicama i potražiocima azila će sada biti teže da prodru u Evropu. Oni će tumarati tamo-amo između Mađarske, Srbije i Austrije. Krijumčarske bande će samo trljati ruke. Jer, što je prelazak granice teži, cene su veće.

Tek sada EU počinje da razmišlja da sa više novca potpomogne sirijske izbegličke logore Ujedinjenih nacija u Turskoj. Prekasno – iako UN već godinama traže novac za to.

I posle konferencije ministara unutrašnjih poslova ostaje gorko saznanje da u evropskoj politici prema izbeglicama nema stvarnog napretka. Predsednik Saveza EU Žan Aselborn je to ovako formulisao: ako se Evropa sada ne sabere, ova kriza će je pocepati.

DW.COM