Sudbina Sirije je u Putinovim rukama | NRS-Import | DW | 24.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Sudbina Sirije je u Putinovim rukama

U Kazahstanu bi trebalo postaviti temelj mira u Siriji. Između predstavnika vlade i pobunjenika su delegacije Rusije, Irana i Turske. Nije im svejedno ko će ubuduće imati koliku vlast u Damasku, ocenjuje Karsten Kintop.

Više stotina hiljada mrtvih, mnogo miliona ljudi u zbegu, veliki delovi zemlje su prah i pepeo – ljudi u Siriji se nadaju da će rat u njihovoj zemlji posle gotovo šest godina konačno da se okonča. To će narednih nedelja u velikoj meri zavisiti od Rusije.

U Astani se postavlja temelj za dalje razgovore

Pregovori u Astani su vrhunac u dosadašnjoj ulozi Kremlja u ovom sukobu. Ruski predsednik Vladimir Putin je hiljadama napada svoje avijacije ojačao sirijskog predsednika Bašara al Asada. Zbog njega je propao pokušaj opozicije da svrgne Asada vojnim sredstvima. Putinu lično uopšte nije stalo do njega, ali šef Kremlja želi da spasi Asadov režim kako bi Sirija ostala saveznik na Bliskom istoku.

Pošto je rusko vojno angažovanje u Siriji vrlo skupo, izgleda da Putin sada nastoji da politički okonča sukob. On zna da vojno rešenje nije moguće, a i da jeste, cena bi bila previsoka za rusku državnu kasu. Zato je sada organizovao pregovore u Astani. Tamo će sa predstavnicima sirijske delegacije razgovarati isključivo vođe naoružanih grupa – sve sami komandanti sa terena, ali nijedan opozicioni političar.

Carsten Kühntopp

Karsten Kintop, ARD-studio Kairo

Putin želi da ovim razgovorima ojača krhko primirje. Tako bi trebalo omogućiti ponovno pokretanje procesa političkog pregovaranja – sledećeg meseca u Ženevi, pod okriljem Ujedinjenih nacija. Pametno je to što Putin Astanu ne smatra kontramanifestacijom u odnosu na Ženevu.

Putin mora da uspostavi kontrolu nad Asadom

Na početak razgovora u Kazahstanu je, doduše, bacila senku sirijska avijacija koja i dalje bombarduje ciljeve u Siriji kako joj je volja, baš kao da nema nikakve obustave vatre. Vlada se vajka da gađa samo teroriste na koje se obustava vatre ne odnosi. Lako je pretpostaviti da Asad račun s tim da će dogovor o primirju propasti; možda se čak tome i nada. Jer, on zna da, dokle god traju borbe, neće biti nikakvih političkih pregovora na kojima bi moglo da se razgovara i o njegovoj budućnosti.

Tu smo opet kod Putina: ako on želi da političkim procesom osigura svoje vojne uspehe, mora da se pobrine i da konferencija u Astani uspe. To jest, mora da se pobrine za to da se Asad pridržava dogovora o obustavi vatre. Putin ima potreban uticaj; bez podrške Rusije i drugih stranih sila, Asad bi bio vrlo brzo skončao.

Ukoliko sirijska avijacija i posle Astane bude nastavila sa bombardovanjem po volji Asada, nasilje bi u Siriji uskoro moglo da dostigne nivo koji je imalo pre primirja. Okončanje sukoba sada zavisi pre svega od Putina.

DW.COM