1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Optuženi prilikom ulaska u sudnicu uoči izricanja presude
Optuženi prilikom ulaska u sudnicu uoči izricanja presudeFoto: Fabian Sommer/picture alliance/dpa
Pravosuđe

Pet godina zatvora za 101-godišnjaka

29. jun 2022.

Optuženik za kojeg se sumnja da je bio stražar u koncentracionom logoru Zaksenhauzen osuđen je na pet godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu više od 3.500 ljudi. To odgovora kazni koju je tražilo državno tužilaštvo.

https://p.dw.com/p/4DOMh

Do samog kraja suđenja Jozef S. je negirao da je ikada radio u koncentracionom logoru Zaksenhauzen. Međutim, Okružni sud u Nojrupinu došao je do zaključka da dokumenta koja je dostavilo državno tužilaštvo u dovoljnoj meri dokazuju njegovu ulogu u tom logoru. Postoje dokumenti o stražaru SS-jedinice sa imenom, datumom i mestom rođenja i drugi dokumenti.

„Sud je došao do zaključka da ste, suprotno Vašim tvrdnjama, oko tri godine radili kao stražar u koncentracionom logoru“, rekao je prilikom izricanja presude predsedavajući sudija Udo Lehterman. Time je, navodi se, optuženi podržavao teror i ubilačku mašineriju nacionalsocijalista i toga je bio svestan. „To su zločini protiv čovečnosti koje nijedno civilizovano društvo ne može da toleriše“, rekao je Lehterman. „Postoje mesta na kojima ne sme da se ostaje i stvari koje ne smeju da se rade. Da ste to shvatili, danas ne biste sedeli ovde.“

Zatvorenici u koncentracionom logoru Zaksenhauzen 1938. godine
Zatvorenici u koncentracionom logoru Zaksenhauzen 1938. godineFoto: Getty Images/Newsmakers/Courtesy of the National Archives

Izricanjem zatvorske kazne od pet godina sud je postupio po zahtevu državnog tužilaštva. Odbrana je tražila oslobađajuću presudu ili, u slučaju da bude osuđen, uslovnu kaznu. Advokat optuženog najavljuje žalbu.

Državno tužilaštvo Jozefa S. optužuje da je između 1942. i 1945. „svesno i svojevoljno“ učestvovao u ubistvu logoraša: pravnim jezikom rečeno – pomaganje u ubistvu u 3.518 slučajeva. Prema optužnici, radi se konkretno o streljanju sovjetskih ratnih zarobljenika i ubijanju zatvorenika upotrebom bojnih otrova. Zatvorenici su, osim toga, umirali „usled stvaranja i održavanja uslova usmerenih protiv života“.

Koncentracioni logor Zaksenhauzen

Koncentracioni logor Zaksenhauzen u Oranijenburgu, severno od Berlina, tokom imao je posebnu ulogu tokom vladavine nacista. Od njegovog formiranja 1936. služio je kao model za druge logore, a kasnije je bio upravna centrala za kompletan sistem koncentracionih logora i centar za obuku SS.

Infografik Konzentrationslager 1933-1945 Englisch

U njemu je bilo zarobljeno više od 200.000 ljudi. Desetine hiljada je streljano, ubijeno gasom, umrlo od stravičnih medicinskih eksperimenata ili zbog neljudskih uslova života. Čak i krajem aprila 1945, kada je Crvena armija već bila pred Oranijenburgom, SS je više od 30.000 zatvorenika terao na takozvane marševe smrti, pri čemu su hiljade izgubile život.

Svedočenje preživelog logoraša

Suđenje Jozefu S. počelo je u oktobru prošle godine. Jedan istoričar je u sudnici detaljno opisao što se događalo u Zaksenhauzenu i kakvi su uslovi tamo vladali. U procesu je učestvovalo i 16 ljudi koji su se priključili tužbi, među kojima je deset osoba koje su preživele nacističke zločine.

Tako je krajem februara ove godine video-vezom ispitan 98-godišnji Alfons Stuđinski koji je 1940. sa 15 godina dospeo u Zaksenhauzen kao politički zatvorenik. On je svedočio o tome kako su se neki zatvorenici iz očaja zaletali u ogradu logora i da su ih tamo ubijali pripadnici SS-a. „Čovek nije mogao da se obesi“, ispričao je tada Stuđinski. Govorio je i o kaznama, kao što je recimo višesatno stajanje na zbornom mestu, o tome kako su pripadnici SS-a ubijali ljude i o maršu smrti od 21. aprila do 3. maja 1945, koji se za njega završio oslobađanjem.

Neki zatvorenici su se u očaju namerno zaletali ka ogradi kako bi bili ubijeni
Neki zatvorenici su se u očaju namerno zaletali ka ogradi kako bi bili ubijeniFoto: picture-alliance/dpa/M. Gambarini

Kada je predsedavajući sudija Udo Lehterman upitao optuženog da li Alfonsu Stuđinskom želi nešto da kaže nakon njegovog izlaganja, Jozef S. je odgovorio da ne želi.

Ubistvo i saučešće u ubistvu ne zastarevaju

Viši državni tužilac Tomas Vil je šef Centrale za rasvetljavanje nacionalsocijalističkih zločina u Ludvigsburgu, u pokrajini Baden-Virtemberg. Od svog osnivanja 1958. godine ta ustanova skuplja informacije koje bi državnom tužilaštvu mogle da posluže za pokretanje istrage o nacističkim zločinima i tako pomaže istragama koje vode tužilaštva nemačkih pokrajina. Vil je i na ovom suđenju odigrao važnu ulogu.

Treba li suditi jednom starcu za zločine počinjene pre 80 godina, nekom ko je bio relativno „sitan točkić“ u nacionalsocijalističkoj mašineriji za ubijanje, upitao je DW Tomasa Vila na početku suđenja u oktobru. Naravno, odgovorio je Vil i dodao da ubistvo ne zastareva upravo prema zakonu uvedenom zbog masovnih nacističkih zločina. „Cilj krivičnog postupka uvek je utvrđivanje individualne krivične odgovornosti.“

Koliko smo zaista spremni da učimo iz istorije?

Međutim, nakon presude bivšem stražaru u koncentracionom logoru Džonu Demjanjuku 2011. godine, promenilo se to šta je „individualna odgovornost“. Do tada je za krivični progon uslov bilo načelo dokazivanja direktnog ličnog saučesništva u ubijanju. Bivši stražari u koncentracionim logorima već su se pojavljivali na suđenjima tokom 1960-ih i 1970-ih godina, ali samo kao svedoci. To se 2011. promenilo, objašnjava Vil, tako da „već i najobičnije obavljanje dužnosti u nekom koncentracionom logoru za vreme uočljivih sistematskih ubistava može da bude krivično delo saučesništva u zločinu, ukoliko to potvrde odgovorajući nalazi tokom glavnog pretresa.“

Prekretnica je bio proces Demjanjuku

Demjanjuk je 2011. godine u Minhenu, u vreme kada je imao 91 godinu, osuđen na petogodišnju kaznu zatvora zbog saučesništva u ubistvu u više od 28.000 slučajeva. U presudi je navedeno da je Demjanjuk bio deo nacističke mašinerije za masovno ubijanje. Otada je više muškaraca osuđeno zato što su, držeći stražu, pomagali u izvršenju ubistava, jer su znali da se ljudi sistematski ubijaju ili da se zatvorenici izgladnjuju („svesno i svojevoljno“) kako bi umrli.

Bivši čuvar koncentracionog logora Džon Demjanjuk posle izricanja presude u Minhenu 2011. godine
Bivši čuvar koncentracionog logora Džon Demjanjuk posle izricanja presude u Minhenu 2011. godineFoto: picture-alliance/dpa

To da li će u malobrojnim preostalim slučajevima doći i do suđenja često je pitanje sposobnosti tih starih osoba da učestvuju u suđenju. Jozef S. koji je sada osuđen na pet godina zatvora ima 101 godinu i tokom devetomesečnog suđenja mogao je da bude ispitivan samo nekoliko sati dnevno. Za njega je bila uređena jedna posebna prostorija za odmor. Zato bi to moglo da bude jedno od poslednjih suđenja osumnjičenima za nacističke zločine.

Antoan Grumbah, čiji otac je u Zaksenhauzenu ubijen kao pripadnik francuskog pokreta otpora, na suđenju protiv Jozefa S. je nastupio kao sporedni tužilac. Nakon izricanja presude, uznemireno je rekao: „Nikada neću oprostiti“. Niko nije bio primoran da bude pripadnik SS-a, svaki čovek je odgovoran za svoje postupke.

Lili Grumbah, unuka žrtve koncentracionog logora: „Važno je da sačuvamo sećanje“
Lili Grumbah, unuka žrtve koncentracionog logora: „Važno je da sačuvamo sećanje“Foto: Luisa von Richthofen/DW

To što se dešavalo, njegova 23-godišnja ćerka pre svega vidi kao obavezu: „Za moju generaciju i buduće generacije, veoma je važno da sačuvamo sećanje kada direktnih svedoka ovih dešavanja više ne bude bilo.“

Sa tim se slaže i advokat Tomas Valter: „Zaksenhauzen se može ponoviti bilo gde u svetu. Zato bi misao „suprotstavi se na samom početku“ trebalo da bude stalna obaveza.

Preživeo je Holokaust kao dete, sada o tome priča na TikToku

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.