Suđenje Stanišiću i Simatoviću: hoćemo li saznati više? | Politika | DW | 15.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Suđenje Stanišiću i Simatoviću: hoćemo li saznati više?

Nakon letnjeg prekida, nastavlja se suđenje šefovima Državne bezbednosti Srbije. I opet će pred sudom biti samo Simatović – Stanišiću je odobreno bolovanje. U prvom delu suđenja saznalo se veoma malo...

Čak 12 od 13 zasedanja sudskog veća na ponovljenom suđenju Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću na kojima njihova odbrana izlaže svoje argumente, bilo je zatvoreno za javnost. Nije poznato šta su rekli svedoci u odbranu dvojice nekadašnjih šefova Državne bezbednosti Srbije koji su na dva suđenja – najpre u Haškom tribunalu, čija oslobađajuća presuda je poništena, a potom pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) – optuženi za zlostavljanja, ubistva, deportacije i progone Hrvata i Bošnjaka. Njih dvojica, naglašava se u optužnici, nisu lično počinili zločine, ali su osnivali, opremali, finansirali i naoružavali formacije koje su zločine izvršile u Kninskoj krajini i Slavoniji u Hrvatskoj, te opštinama Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most, Zvornik i Trnovo u Bosni i Hercegovini.

Zbog toga je tužilaštvo Haškog tribunala na prvom, a potom i Mehanizma za međunarodne krivične postupke na drugom suđenju, tvrdilo i dokazivalo da su Stanišić i Simatović učesnici udruženog zločinačkog poduhvata na čijem je čelu bio predsednik Srbije Slobodan Milošević, a cilj tog poduhvata bio je prisilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva s velikih područja Hrvatske i BiH.

Odbrana iza zatvorenih vrata

Pošto je tužilaštvo i na ponovljenom suđenju završilo svoj dokazni postupak, reč su 18. juna dobili advokati optuženih, ali za mesec dana, do letnje sudske pauze koja je počela 18. jula i trajala do sredine avgusta, čuo se samo jedan. Bio je to Vejn Džordaš iz advokatskog tima Jovice Stanišića. On je obrazložio na koji način će izvoditi dokaze u odbranu optuženog. Rekao je da će opovrgnuti sve navode tužbe: ni Državna bezbednost Srbije, ni Stanišić kao njen šef, nisu osnovali ni Škorpione, ni Arkanove Tigrove, niti ijednu od paramilitarnih formacija. Stanišić i njegov pomoćnik Simatović boravili su u Kninskoj krajini samo radi obučavanja policijskih snaga za samoodbranu srpskih sela, a ne radi formiranja jedinica za etničko čišćenje nesrba. U BiH nisu imali ni tu ulogu. Jedinice koje su počinile zločine bile su pod kontrolom Službe javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i njenog tadašnjeg načelnika Radovana Stojičića Badže koji je ubijen 1996. godine. Te navode dokazaće izvođenjem 19 svedoka, od kojih je 15 dalo iskaz i na prvom suđenju.

Jovica Stanišić

Jovica Stanišić na porvom suđenju

Advokati drugog optuženog Franka Simatovića nisu iskoristili pravo na uvodnu reč, ali će, prema onome što su rekli na zasedanju uoči dokaznog postupka, njihovi argumenti biti slični, ako ne i isti. Oni će izvesti 24 svedoka, od kojih je 13 takođe već ispitano.

Prisutan samo jedan optuženi

Na prvom i jedinom zasedanju u dokaznom postupku odbrane koje se moglo pratiti u direktnom prenosu bio je prisutan samo Simatović. Odsustvo Stanišića, kojeg zastupa advokat Jordaš, nije objašnjeno, ali, prema ranijim dokumentima, njemu je zbog bolesti odobren boravak na privremenoj slobodi nakon prvih zasedanja ponovljenog suđenja u leto 2017. godine. Ta odluka je još na snazi. U tri transkripta sudskih zasedanja zabeleženo je: „Optuženi Stanišić je odsutan.“

Iz oskudnih podataka do kojih su izveštači mogli da dođu uključujući se u nekoliko početnih minuta direktnih prenosa koliko su oni trajali tek da se predstave zastupnici odbrane i tužbe, kao i po transkriptima zasedanja iz kojih je izbrisano sve što je rečeno u sudnici, izuzev tehničkih i formalno pravnih uputstava – mogli su malo šta da doznaju. Jedino se na zasedanju od 25. juna moglo videti i čuti, a potom u transkriptu i pročitati, da je predsedavajući Pretresnom veću, sudija Barton Hol , rekao da je Stanišićeva odbrana predočila zahtev Srbije da svedoci RJS-002 do 005 daju iskaz uz zaštitne mere „iz razloga nacionalne bezbednosti i zaštite privatnog života tih svedoka“. Iz istih razloga zahtevalo se i eliminisanje njihovih svedočenja iz javnih sudskih zapisnika.

Trajna privremena odluka

„S obzirom na to da je potrebno izvesno vreme za raspravu o tom zahtevu, Pretresno veće je ocenilo primerenim da za svedoke RJS-002, 003, 004 i 005 privremeno odobri zaštitne mere, to jest pseudonime, deformaciju lika i glasa, kao i svedočenje iza zatvorenih vrata. Konačnu odluku sudsko veće doneće kad završi raspravu o tom zahtevu“, rekao je sudija Hol.

Ni do danas nema informacije o tome da li je ta rasprava završena i konačna odluka donesena. Prema naznakama iz transkripata zasedanja, do 18. jula izvedeni su i ispitani pomenuti svedoci pod pseudonimima RJS-002 do 005. Međutim, javnost, kao ni izveštači, nisu od njihovih svedočenja čuli ni reč. Svedoci su bili na „udaljenim lokacijama“ i iskaze su dali preko link-veza, uz „privremeno odobrene“ najstrože mere zaštite. Trojica od njih, kako je u uvodnoj reči rekao advokat Jordaš, pripadnici su Državne bezbednosti Srbije. Njihova imena i svi podaci koji bi mogli da posluže da budu identifikovani, kao i svedočenja koja su dali, izbrisani su iz sudskih zapisnika svih 12 sednica dokaznog postupka odbrane.

Pošto je po odobrenju Pretresnog veća bio na privremenoj slobodi za vreme letnjeg sudskog odmora, optuženi Simatović trebalo bi da se u četvrtak 15. avgusta vrati u Pritvorsku jedinicu UN. Jovici Stanišiću odobreno je odsustvo sa suđenja do kraja oktobra, pošto je, po konstataciji veća, „privremeno nesposoban da putuje“.

Dvojica visokih šefova Službe državne bezbednosti Srbije u vreme ratova na području bivše Jugoslavije, poslednji su zvaničnici Srbije koji su optuženi za ratne zločine. Pošto se o tome kako se brane do sada nije mogla čuti ni reč, može se samo očekivati da preostali dokazni postupak njihovih odbrana neće proteći na zatvorenim zasedanjima. Ako bi tako ostalo, javnost bi bila uskraćena da sazna argumente u odbranu optuženih, a i da čuje posredan odgovor na pitanje o učešću Srbije u ratovima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android