Studiranje u Nemačkoj pod finansijskim pritiskom

Vibke Jeger nema mnogo vremena, uskoro mora da krene na posao. Ova 23-godišnjakinja pomaže mladim izbeglicama pri podnošenju zahteva kako bi započeli profesionalni život. Radi dvanaest sati nedeljno, uporedo sa studijama „Politike i društva“ na Univerzitetu u Bonu. Ona pripada grupi od 66 odsto studenata u Nemačkoj koji balansiraju između predavanja i posla kako bi uopšte mogli da finansiraju studije. Upravo zato trenutno nemaju mnogo razumevanja za saveznu ministarku za istraživanje Doroteu Ber iz Hrišćansko socijalne unije (CSU).

Jeger za DW kaže: „Nervozno sam uzdahnula jer ponovo treba da se štedi u socijalnoj sferi i zato što se opet donose odluke preko leđa mladih. Kada Dorotea Ber kaže da su studenti veoma privilegovani i da im zapravo nije potrebno povećanje BAföG-a, to je zaista vrlo drska izjava jedne savezne ministarke za istraživanje.“

Reforma BAföG-a u Nemačkoj pod znakom pitanja

Ono što trenutno mnoge od skoro tri miliona studenata u Nemačkoj dovodi do besa jeste pre svega obrazloženje ministarke Dorotee Ber zašto reforma Saveznog zakona o podršci obrazovanju, poznatijeg kao BAföG, koja je predviđena koalicionim sporazumom, za nju trenutno nema prioritet.

Prema njenim rečima, „nije nikakva drama ako studenti rade tokom studija – mnogi pritom čak stiču važna iskustva za život i profesiju“. Neće biti „studiranja bez ikakvog rizika“, a položaj studenata u Nemačkoj, kako smatra, veoma je privilegovan.

Pozadina svega je sledeća: konzervativna Unija (CDU/CSU) i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) dogovorile su se da od narednog zimskog semestra povećaju dodatak za stanovanje u okviru BAföG-a za studente koji više ne žive kod roditelja, sa sadašnjih 380 na 440 evra mesečno. Od 2027. godine trebalo bi postepeno da se povećavaju i osnovni iznosi pomoći, sa sadašnjih 475 evra na nivo osnovne socijalne pomoći, koja trenutno iznosi 563 evra. Procenjeni dodatni troškovi reforme tokom aktuelnog parlamentarnog mandata iznose nešto više od milijardu evra.

Posao uz studije odavno je realnost za većinu studenata

Vasko Silver je jedan od skoro 500.000 studenata u Nemačkoj koji primaju državnu finansijsku pomoć. Sa 740 evra mesečno, finansijska pomoć koju prima za studije fizike i astronomije u Bonu čak je iznad prosečnog iznosa od 657 evra. Iako je taj iznos poslednjih godina postepeno povećavan (grafika ispod), ipak ne prati rast životnih troškova.

Zbog toga i ovaj 27-godišnji otac radi osam sati nedeljno uz studije, jer mu pre svega kirija pojede veliki deo novca. „BAföG bi trebalo da omogući svakome da studira, bez obzira iz kog društvenog sloja dolazi. Ali on tu svrhu polako više ne ispunjava.“

Posebno ga ljuti kada gospođa Ber kaže da studenti jednostavno mogu da rade. „Činjenica je da to već radi dvoje od troje studenata. Sve koleginice i kolege iz mog okruženja koje primaju BAföG imaju i dodatni posao.“

Svaki treći student u riziku od siromaštva

Životna situacija mnogih studenata daleko je od privilegovane. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, više od trećine njih čak je u riziku od siromaštva. Pored rasta cena, najveći problem predstavljaju visoke kirije koje studente guraju na ivicu egzistencije. U proseku samo za stanovanje moraju da izdvoje 512 evra mesečno, dok u velikim gradovima poput Minhena, Hamburga ili Frankfurta taj iznos često dostiže 700 ili čak skoro 800 evra - kao što se vidi u grafici ispod.

Može li Nemačka sebi da priušti da štedi upravo na obrazovanju i time izgubi mnoge važne umove? U okruženju Vibke Jeger jedan kolega je upravo odustao od studija jer više nije dobijao BAföG. Uz to, obrada zahteva za finansijsku pomoć često traje veoma dugo. I Jeger i Silver već su jednom čekali po šest meseci na rešenje. Ono što Vibke Jeger posebno frustrira jeste način na koji vlada komunicira i činjenica da ne nudi konstruktivne predloge kako bi studentima olakšala situaciju.

„Ne mogu da se setim kada sam poslednji put čula neku vest iz nemačke politike i pomislila: ’Tako treba.’ Umesto toga, ponovo slušamo da se negde vrše rezovi i da se neka društvena grupa prikazuje kao lenja ili da bi trebalo više da se potrudi. Tako se ne vodi politika koja ljude motiviše da učestvuju u demokratiji.“

Debata koja se vodi preko leđa studenata

Još nije jasno da li će reforma BAföG-a na kraju biti sprovedena ili ne. SPD je pozvao svoje koalicione partnere CDU i CSU da se pridržavaju dogovora iz koalicionog sporazuma.

Opozicija u međuvremenu vrši snažan pritisak. Stranka Levica je podnela u parlamentu predlog pod nazivom „BAföG od kojeg se može živeti i studirati“. Njihov zahtev je da pomoć postane bespovratna, kao što je bila početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Trenutno studenti moraju da vrate 50 odsto novca koji dobiju od države za obrazovanje, maksimalno 10.010 evra.

Vasko Silver kaže da bi mu za početak bilo dovoljno da ima saveznu ministarku za istraživanje koja se energično zalaže za interese studenata. On pita: „Gospođo Ber, zašto se ne borite za studente i za nauku? Zašto se o nama govori, a ne razgovara sa nama? Mi mladi ljudi spremni smo na kompromise, sve dok oni ne padaju svaki put na teret iste generacije.“