Studentski „burnout“ uzima sve više maha | Mozaik | DW | 09.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Studentski „burnout“ uzima sve više maha

Glavobolje, umor, iscrpljenost, depresija, poremećaji koncentracije, bolovi u želucu - samo su neki od simptoma od kojih pati sve više studenata. Razlozi su povećan pritisak i strah od budućnosti. A koliko je opasno?

default

Burnout

O nekom opuštenom i ugodnom studentskom životu očigledno više ne može biti ni govora. Psihološka savetovališta na nemačkim fakultetima već duže vreme upozoravaju: 83 odsto savetnika u ovim ustanovima primećuju kod studenata sve jači pritisak i opterećenja kao i hronične znakove umora i depresije; jednom rečju klasične simptome tzv. burnout sindroma. Ova zapažnja potvrđuje i istraživanje sociologa Dorin Libold iz Kemnica.

„Burnout je stanje sveopšteg umora i iscrpljenosti; kako telesne, emocionalne tako i duhovne. Ovaj proces teče polako i po pravilu je potrebno duže vreme dok se ovo stanje potpuno ne razvije. Važno je međutim znati da nije reč o bolesti u klasičnom smislu već o jednoj vrsti takozvanih „dodatnih“ simptoma i sindroma koji se nalaze na međunarodnom popisu bolesti."

Bez interesa i motivacije

Studie: Arbeitnehmer immer unzufriedener

Depresija, umor

To konkretno znači, da se burnout ne može dijagnostikovati kao primarna bolest, nego je to obično dodatak depresiji ili nekom drugom psihičkom poremećaju“, objašnjava Libold.

Kada je reč o studentima, oni pate od vrlo različitih simptoma. Kod nekih su u prvom planu problemi sa koncentracijom, poremećaji sna i spavanja kao i želudačne tegobe. Drugi se pak osećaju razočarani i demotivisani, bez i najmanjeg osećaja radosti ili interesa za studiranje. Primećeno je, kaže Libold, i pojačano povlačenje u sebe, manjak interesa prema prijateljima i porodici. Jedan od razloga jačanja ovih simptoma kod studenata u poslednjih desetak godina, prema mišljenju ovog sociologa leži u novom načinu studija. „Bolonjskom reformom povećan je psiho-socijalni pritisak na studente. Studije su strožije organizovane i mnogi se studenti boje da neće uspeti da ispune sve ono što se od njih traži, a time kasnije na tržištu rada imaju i slabije šanse“, kaže Libold.

Muškarci ređe traže pomoć

Što se tiče razlika među polovima, stručnjaci tvrde da u osnovi ne postoje bitnije razlike. Oba pola su jednako često zahvaćena ovim problemom, iako se razlikuju u simptomima. „Muškarci češće pokazuju smetnje u učenju, skloniji su prisilnim neurozama, socijalnim fobijama kao i raznim oblicima zavisnosti – primera radi zavisnost od interneta. Žene češće boluju od psihosomatskih smetnji i depresije. Kod njih se isto tako često mogu primetiti manjak samopouzdanja i problemi vezani uz identitet“, objašnjava Libold. Ona dodaje da tvrdnja kako su žene osetljivije na stres ne stoji. Rezultati njenog istraživanja pokazali su da su oba pola jednako senzibilna, jedino što muškarci ređe ili tek kada je već prekasno, traže profesionalnu pomoć.

A nju bi ubuduće moglo zatražiti sve više studenata. Samim tim, prema njenom mišljenju bilo bi potrebno još više savetovališta za studente. „Ovaj problem se neće smanjiti nego samo povećati. Pritisak i konkurencija u našem društvu neće u sledećim godinama oslabiti, već naprotiv, možemo očekivati da će se pojačati, a samim time i pritisak na studente da ne da daju 100 odsto, već i daleko više od toga“, zaključuje Libold.

Autor: Svenja Ing / Željka Telišman
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.