Strukture ropstva još postoje u Americi | Politika | DW | 21.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Strukture ropstva još postoje u Americi

Nakon smrti Majkla Brauna u SAD su ponovo glavne teme rasizam i položaj crnog stanovništva. Koreni diskriminacije sežu daleko i još su sveprisutni, tvrdi Norbert Finš, stručnjak za SAD sa kelnskog Univerziteta.

tagesschau.de: Kako objašnjavate ogorčenje koje se upravo izliva na ulicama Fergusona?

Norbert Finš: Tu bi mogli da krenemo iz dalje prošlosti. Misuri je bio država robova, doduše neutralna tokom Građanskog rata. Ekonomske, političke i kulturne strukture ropstva nisu zaista otklonjene. Uveden je sistem plaćenog rada, ali je dominacija belog stanovništva netaknuta od 1865. godine. Postoji i jedna vrsta policijskog nasilja i rasnog skrininga – polazi se od toga da mladi crnci generalno predstavljaju opasnost. Taj stereotip se proteže od predstave o crnom silovatelju do predstave o crnom kriminalcu. Mladi crnci su pod paušalnom sumnjom iako nema empirijskih dokaza o njihovoj navodnoj kriminalnosti ili nasilnosti. Uz sve to, u Fergusonu postoji maltene čisto bela policija koja već godinama ima loš imidž među meštanima.

Crno stanovništvo, dakle, smatra da ih policija posmatra sumnjičavo ili čak neprijateljski?

To počinje u saobraćaju, gde se crni vozači zaustavljaju, a policija traži bilo kakav razlog da pretraži automobil. Kod najblaže sumnje vozač će na ulici biti podvrgnut raznim testovima i ispitivanjima. Ako dođe do verbalnog konflikta, policija brzo pribegava sili. To je oblik šikaniranja. Ne zaboravite da je tamošnja policija – za razliku od recimo Nemačke – zapravo javna služba. Šerifi se direktno biraju. Po pravilu policija oslikava političku svest većine u jednom mestu. To nije deo egzekutive koju kontroliše direktno država u klasičnom smislu.

US-Experte Norbert Finzsch Universität Köln

Prof. Norbert Finš, Univerzitet u Kelnu

Zašto onda policija nije drugačije ustrojena, kad već ima problema?

Sastav lokalne policije se često sintetiše iz stanovništva, ali obično tek posle velikih skandala. Sećam se Los Anđelesa devedesetih, posle masovne policijske represije. Tada je jedna istražna komisija dokazala koliko je rasizma bilo u policiji. Onda je u sklopu izbornog procesa restrukturirana i policija. Danas u Los Anđelesu imate veoma šarene snage reda. U Misuriju je većina stanovnika bela, što znači da šerif u skladu sa tim bira svoje saradnike. Sve će Vam reći vest da je Kju Kluks Klan počeo da sakuplja novac za „zaštitu“ policajca koji je ubio tinejdžera u Fergusonu.

Kritikuje se ovih dana i militantni nastup policije koja je opremljena oružjem i tenkovima poput prave vojske…

Ta debata je pomalo izveštačena. Kada svako može preko interneta da poruči automatski pištolj, zašto bi onda policija bila lošije opremljena? Tako, u svakom slučaju, argumentuju zagovarači policijskog naoružavanja.

Ali sa druge strane upravo ta vojna moć policije može da doprinese eskalaciji.

I tako možete da argumentujete. Mene recimo čudi što je reakcija na policijsko nasilje došla tako kasno. Ranije su postojale organizacije poput Crnih pantera i drugih grupa za građanska prava. Oni su šezdesetih i sedamdesetih ciljano nastupali protiv policijskog nasilja. Takve snage danas nedostaju i stoga će biti teško da se ogorčenje crnog stanovništva politički kanališe. Bilo bi dobro da postoji snaga koja bi jasno formulisala kritiku policije umesto što se održavaju bespomoćni protesti koji se – u slučaju nasilja – brzo uguše.

Mnogi Amerikanci su se nadali da će predsednik Barak Obama promeniti položaj crne manjine. Te nade su izneverene.

Jesu, ali su te nade bile veoma naivne. Šta da promeni jedan predsednik u ukupnosti životnih uslova 13 odsto stanovništva? Zakoni se prave u Kongresu. Mnogi zakoni koji mogu da utiču na životne uslove prave se u federalnim državama ili na opštinskom nivou. Uvek iznova gledamo koliko je ograničena moć predsednika. Od njega se previše očekuje.

Dakle, predsednik nemoćan, a građanske grupe neorganizovane. Da li to znači da će ovakvi sukobi kao u Fergusonu često izbijati?

Da, to možemo pretpostaviti.

*Norbert Finš predaje angloameričku istoiju na Univerzitetu u Kelnu. Istraživao je i predavao i na univerzitetima u Hamburgu, Berkliju i Kanberi, a bio je i direktor Nemačkog istorijskog instituta u Vašingtonu.

Reklama