Strogo kontrolisani ulovi | Evropa | DW | 28.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Strogo kontrolisani ulovi

Evropska unija planira da donese zakon po kome ribari neće više smeti da sav nenamerni ulov ribe i ostalih životinja vrate u more. Ekolozi pozdravljaju tu inicijativu, ali ne i mala, porodična, ribarska preduzeća.

Još nije svanulo kada ribarski brod porodice Bort Blanka isplovljava iz luke Palma de Majorke. Sat i po kasnije, daleko od luke, tročlana posada baca mrežu koju brod vuče za sobom. Čelične sajle dosežu do morskog dna, na dubini od oko 700 metara.

Brod plovi polako. Mreža koja se vuče po dnu podiže rakove i morske zvezde, a uznemirene ribe plivaju pravo u levkasti otvor mreže. Organizacija „Grinpis“ te vrste mreža smatra najgorim zbog toga što je kod njih takozvani nenamerni ulov najveći. Međutim, kapetan Gregorio Bort Blanka kaže da treba praviti razliku između malih, porodičnih firmi koje se bave tim poslom i velikih ribarskih brodova.

„Veliki brodovi koji ribu zamrzavaju već na palubi, često su na putu po tri ili šest meseci, ili čak celu godinu. Oni su specijalizovani za oslića, iverak ili škampe, i oni zaista sve ostalo bacaju nazad u more. Mi nemamo ništa zajedničko s velikim industrijskim ribarskim čamcima“, kaže Gregorio. Njegova porodica takođe je specijalizovana za škampe, ali oni prodaju i skoro sve druge morske životinje koje završe u njihovim mrežama.

Pored škampa, u mreži porodice Bort Blanka ima i mnogo drugih morskih životinja

Pored škampa, u mreži porodice Bort Blanka ima i mnogo drugih morskih životinja

Kao nenamerni ulov smatraju se sve morske životinje koje završavaju u izvlačenjem mreže završe u ribarskim brodovima. Tako nenamerno ulovljene ribe, rakovi i morske zvezde trenutno se tretira kao smeće koje se baca nazad u more. Sada se od ribolovca zahteva da i taj ulov odvezu do obale, gde će da se prodaje kao hrana ili prerađuje u riblje brašno. Na taj način, u cilju zadovoljavanja potražnje, moralo bi ukupno da se ubija mnogo manje ribe.

Strah malih preduzeća

U ranim popodnevnim satima ribari iz Palma de Majorke vraćaju se na obalu. „Jel vidite, uglavnom smo uhvatili škampe? Pedeset kilograma, to nije loše“, kaže Gregorio. Samo deset odsto drugih morskih životinja se danas našlo u mreži. Svetski fond za prirodu procenjuje da ribari širom sveta prosečno vade 40 odsto nenamernog ulova. To uključuje i mnoge ugrožene vrste.

Iako ima relativno malo nenamernog ulova, porodica Bort Blanka očekuje probleme, kada novi zakon stupi na snagu. Gregorio strahuje od plaćanja za transport ribe do fabrike na kopnu ili za uništavanje ostataka ribe na ostrvu: „Još uvek ne znamo koliko daleko će Evropska unija ići sa svojim novim zakonom. U našim malim, porodičnim firmama brzo se dostiže tačka kada riba više nije profitabilna. Imam utisak da EU želi da skloni nas male ribare sa Mediterana.“

„Cilj nije da se ribarima oteža život, već da jednog dana opet imamo mnogo ribe u našim morima“, kaže poslanica Evropskog parlamenta Ulrike Rodust koja je izradila predlog zakona. „Sudeći po studiji koju smo sproveli u vezi sa novim zakonom, ako ga budemo imali i sprovodili kao što smo ga sada formulisali, onda ćemo 2032. imati 37.000 novih radnih mesta, jer ćemo imati mnogo više ribe.“

Organizacije za zaštitu mora, predlog Evropskog parlamenta smatraju istorijskim korakom. U junu, Savet ministara Evropske unije glasa o novom zakonu.

Autorke: Štefani Ajhler / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković