Stripovi kao „prozor kroz gvozdenu zavesu“

Četiristoto izdanje o avanturama Abrafaksa nalazi se na kioscima. Retki znaju da je nekadašnji strip iz bivše Istočne Nemačke - DDR-a danas najtiražniji nemački strip i da se izdaje u 100.000 primeraka. U vreme DDR-a taj strip i njegov prethodnik Digedang mogli su da se nabave samo tajnim kanalima. Naime, bili su stalno rasprodati.

Oni se zovu Abraks, Brabaks i Califaks i za mnoge u DDR-u bili su pravi i istinski junaci. Dok su njihovi čitaoci bili „zatvoreni“, oni su istraživali daleke zemlje i na taj način zadovoljavali njihove čežnje i želje: san o divljem životu sa one strane zida.

Preteča Abrafaksa bili su Digedagsi. Nastali su 1950-tih godina, kao socijalistički odgovor na Mikija Mausa. Prvo izdanje mozaik-knjižice pojavilo se 1955. godine na 35 stranica u boji, koju je crtač Hanes Hegen, lišen političke doktrine, učinio pravim narodnim stripom.

Skoro svako u istočnom delu Nemačke i danas ih se seća. Muškarci, danas gospoda u poodmaklom dobu, dobijaju sanjalački pogled u očima kad ugledaju svoje junake iz detinjstva:

„Pa da, mi smo mnogo stvari iz nauke, istorije i geografije naučili iz stripova. Priče se događaju na različitim mestima i mnogi čitaoci su posle, kad je to postalo moguće, posetili ta mesta iz stripova, i ustanovili da su zaista bila verno prikazana“, priča jedan ljubitelj stripa.

Nije bilo propagande

Peter Lang, bivši umetnički rukovodilac Centra za kulturu u Berlinu i kolekcionar originalnih stripova kaže:

„Kad pogledam unazad, rekao bih da sam ja s Digedagsima već bio u egzilu. To mi kao detetu uopšte nije bilo jasno, jer nije imalo nikakve veze s životom u DDR-u.“

U svetu stripova Hanesa Hegena nije bilo propagande ni sive svakodnevnice, kao u ostalim časopisima za mlade. Svet Digedagsa, istočnonemačkih Gala, bio je šaren, strastven i pun vizija. Uvek su se tu pojavljivali gigantski, intergalaktički i utopijski gradovi, u kojima bi se Digedagsi skrivali.

Vizije budućnosti bile su šarene: leteći-električni vozovi, četvorospratne petlje ili vremensko putovanje u Rim ili Veneciju. Nije bilo ni karikatura, brzopoteznih crteža, već samo divlje i smešne priče u slikama. Danas su originalni crteži kao umetnička dela veoma vredni i među kolekcionarima izrazito traženi.

Hegen živi povučeno

Crtač Hegen, pravim imenom Johanes Hegenbart, studirao je umetnost u Beču, a zatim u Lajpcigu. Sa 30 godina nacrtao je svoj prvi strip - sliku iz njegovih snova, kako je to sam jednom rekao. Odlučno je izbegavao da od svojih junaka stvori „vesele pionire“ i propagandne junake i zbog toga su ga čitaoci voleli.

Magazin je sredinom 1970-ih imao tiraž od 660.000 primeraka - ali, uprkos tome, bio je stalno rasprodat i jako teško se mogao nabaviti. Hanes Hegen danas živi povučen od javnosti i ne daje intervjue.

Ove godine nastala je prava pomama za Digedagsima i Abrafaksima: planira se izložba o strip-junacima iz DDR-a u Briselu - svetskoj prestonici stripova jer oni nisu ništa lošiji od Tima, Snupija ili Asteriksa. Ipak, u zapadnom delu Nemačke ti strip junaci i do danas su ostali prilično nepoznati, iako, prema podacima o tiražima, čitalaca i obožavalaca imaju u preko 15 zemalja.

Autor: Kristof Rihter / Iva Jerkan

Odgovorni urednik: Ivan Đerković