Strateški partner ili finansijer terora?

Stručnjaci smatraju i da Al Kaida većinu donacija dobija iz saudijske Arabije i zemalja Persijskog zaliva. Kada je Barak Obama u junu 2009. svoje prvo putovanje na Bliski istok počeo zadržavanjem u Rijadu, nije štedeo reči hvale upućene kraljevskoj kući. Rekao je da su dve zemlje strateški partneri i pohvali „mudrost i predusretljivost“ saudijskog kralja. Ako je verovati Vikiliksu, iste godine je, međutim, ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton iznela mnogo manje laskave ocene, te zapisala: „Stalni izazov predstavlja ubeđivanje saudijskih oficira da finansiranje terorizma koje potiče iz njihove zemlje za njih stekne strateški prioritet. Novac iz Saudijske Arabije je jedan od najvažnijih finansijskih izvora sunitskih terorističkih grupa“.

Ova protivrečnost je tipična za kompleksan odnos dve zemlje. S jedne strane, Saudijska Arabija za SAD nije samo najvažniji prodavac nafte. Bela kuća procenjuje tu zemlju kao stratešku protivtežu rastućem uticaju Irana i kao zemlju koja diplomatskim inicijativama učestvuje u traženju rešenja za regionalne sukobe. S druge strane, Saudijska Arabija otelovljuje mnogo toga što SAD često kritikuju – kada su u pitanju druge zemlje. Kršenje ljudskih prava, nedostatak slobode veroispovesti, cenzura medija, neravnopravnost žena – većina tih pojava počiva na državnoj ideologiji vehabizma, koja važi kao jedno od najradikalnijih shvatanja islama. Između vehabizma i ideologije Al Kaide postoje mnogobrojna poklapanja, smatra Gido Štajnberg, stručnjak za terorizam i islamizam Fondacije nauka i politika u Berlinu: „To vodi sve veći broj mladih ljudi ka ekstremističkom spektru, ali rukovodstvo Saudijske Arabije ne želi da vidi vezu između sopstvene državne ideologije i ideologije Al Kaide“.

Najteža je optužba za finansiranje terorizma

Prema depešama koje je objavio Vikiliks, važi mišljenje da najveći deo novca koji dobija Al Kaida potiče od privatnih donatora iz zemalja Persijskog zaliva. To je, doduše, teško dokazati, smatra publicista Jasin Mušarbaš, koji kaže da su donacije iz Persijskog zaliva tradicija „koja zapravo potiče od podrške borbe mudžahedina protiv Sovjeta u Avganistanu. Neki od Arapa u Persijskom zalivu su kasnije tu podršku pretočili u pomoć Al Kaidi i Talibanima.“

Stručnjaci za terorizam se slažu u oceni da se to ranije dešavalo uz učešće jasnih instanci u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Persijskog zaliva. Posle terorističkih napada od 11. septembra 2001, mnoge poludržavne organizacije poput saudijske fondacije „Al Haramein“ su zatvorene, jer je preko njih išao novac teroristima ili militantnim organizacijama – bar indirektno.

„Saudijska država je“, kaže Gido Štajnberg, „svoje kontrolne instrumente pooštrila najpre pod pritiskom SAD a kasnije – posle 2003 - i na sopstvenu inicijativu, tako da se ne može više dokazati da tu postoji podrška države, makar i pasivna“.

I pored toga, privatne donacije su ostale velike problem. One održavaju Al Kaidu u životu i u operativnoj formi. Štajnberg kaže da je gotovo nemoguće pronići u tokove tog novca, te da bi sveobuhvatne reforme u državi i regionu možda mogle da dovedu do smanjenja broja građana spremnih da odreše kesu za teroriste.

Autori: Kalid El Kaooutit, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon