Strani ulagači zaobilaze BiH | Politika | DW | 18.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Strani ulagači zaobilaze BiH

U Bosnu i Hercegovinu u prvih devet meseci, prema podatcima Centralne banke BiH, ostvareno je samo 56, 7 miliona maraka stranih ulaganja, dok Federacija BiH nije prihodovala ni marku od prodaje državnog kapitala.

Pad stranih ulaganja vidljiv je iz podataka prema kojima je za devet meseci 2010. godine u Bosnu i Hercegovinu uloženo 652 miliona maraka, u istom periodu lani 300 miliona, a ove godine samo 56,7 miliona maraka. Ekonomski analitičar prof. dr Vjekoslav Domaljan kaže da istraživanja pokazuju da su glavni razlozi pada investicija spora administracija, fiskalna i parafiskalna operećenja, korupcija, pravna nesigurnost i posebno politička nestabilnost.

Jasmina Halilović

Jasmina Halilović

„I pre izbijanja globalne financijske krize, BiH je bila zemlja visokog kreditnog rizika, a nakon izbijanja krize i naročito u ovoj, 2012. godini, kada nisu bile utemeljene ili nisu adekvatno funkcionisale vlade na nivou BiH i Federacije BiH, što je proizvelo veliki politički rizik, došlo je, naravno, posledično, do smanjenja investicija“, kaže prof. Domljan za Dojče vele.

Njegovo mišljenje dele i u Agenciji za promociju stranih ulaganja u BiH. Portparolka Jasmina Halilović kaže da „nestabilna politička situacija, naročito u prošloj i ovoj godini, uveliko plaši i tera investitore iz BiH.“

Prepreke na lokalnom nivou

Kako za razliku od Federacije BiH u Republici Srpskoj postoji stabilna vlada, politička nestabilnost nije ključni faktor koji odvraća strance da investiraju u taj entitet. Kada je pre nekoliko godina ruski biznismen koji živi u Češkoj odlučio da uloži 4,2 miliona evra u rudnik i fabriku za preradu mineralne sirovine „Bentoprodukt“ u Šipovu, glavna prepreka dočekala ga je na lokalnom nivou.

Saša Grbić

Saša Grbić

„Da bi ste uopšte dobili šansu da nešto ugovarate sa Ministarstvom, vi morate dobiti saglasnost lokalne zajednice, od različitih organa, i tu procedura traje predugo. Ili je reč o onoj famoznom 'ćutanju administracije0, kada vam uopšte ne odgovaraju na dopise. Ili kada dođete u kontakt i pokrenete neki razgovor onda procedure traju dugo, a tu se upletu i neki drugi interesi, netko misli da može i bolje i više od vas“, kaže direktor „Bentoprodukta“ Saša Grbić.

Ukinute olakšice

Naš sagovornik dodaje i da je obeshrabrujuće to što su stranim ulagačima ukinute sve olakšice, osim jedne: ne moraju da plaćaju carinu na uvoz sredstava za proizvodnju. Možda bi investicije u Bosnu i Hercegovinu bile nešto veće da vlasti u protekle četiri godine nisu zaustavile privatizaciju državnih kompanija procenjujući da zbog globalne finansijske krize državni udeo u tim firmama neće prodati za očekivani iznos.

Zbog sve većeg budžetskog deficita početkom desetog meseca ove godine Agencija za privatizaciju Federacije BiH odlučila je, međutim, da ponudi na prodaju 10 kompanija s većinskim državnim kapitalom, među kojima su i nekadašnji privredni giganti „Hidrogradnja“, „Energoinvest“, „Šipad“, „Unis“, ali kupaca nije bilo.

Vjekoslav Domljan

Vjekoslav Domljan

Od privatizacije ni marke

„Generalno gledano, u ovoj godini nismo imali ni jednu uspelu prodaju. Dakle prodavali smo preduzeća koja su imala mali udeo kapitala ili nisu interesantna potencijalnim kupcima“, kaže direktor Federalne agencije za privatizaciju Šuhret Fazlić za DW. On napominje da će se sa prodajom nastaviti i u sledećoj godini, a federalnoj vladi Agencija predložiće i prodaju udela u elektrodistribucijama, te „BH Telecomu“ i „HT Mostar“, do iznosa koji bi vladi osiguravao većinski paket.

Kao i u Agenciji za privatizaciju i u Agenciji za promociju stranih ulaganja (FIPA) veruju da će nastavak privatizacije, posebno udela u telekomima i elektroprivredama u idućoj godini privući strane investitore. „Tu leži veliki kapital i kada se krene s privatizacijom, svakako da će Bosna i Hercegovina zabeležiti mnogo veći priliv stranih ulaganja nego do sada“, kaže portparolka FIPA Jasmina Halilović. Naravno, slažu se naše sagovornici, ako se politička situacija u BiH i Federaciji BiH stabilizuje.

Autor: Milan Šutalo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković