Stranački programi na jednostavnom jeziku

„Fiskalna stabilnost“, efekat „Rebound“… Strani pojmovi, beskonačno dugačke rečenice koje se protežu preko čitavih stranica, složene, strane reči i stručni pojmovi – to su karakteristike jezika kojim su napisani stranački programi. Moguće ih je razumeti samo uz prethodno informisanje i znanje. A njega nemaju baš svi. Pogotovo je osobama sa poteškoćama pri učenju teško ili čak gotovo nemoguće da razumeju šta određena stranka nudi u svom programu i šta je razlikuje od drugih. Međutim, nemački jezik, ma koliko da je težak, ipak pruža mogućnosti da se koristi tako da može da ga razume svako.

To su prepoznali i autori nemačkih političkih, stranačkih programa. Od ove godine, osim obnovljenih „klasičnih“ programa, objavljeni su i oni „jednostavniji“. Uz njihovu pomoću i osobe koje ne znaju ili ne mogu dobro da čitaju mogu da dobiju uvid u politiku. „To je važno kako bismo i mi mogli da saznamo čime se politika uopšte bavi i šta političari nameravaju. Zato tražimo upotrebu jednostavnijeg jezika kako bismo i mi mogli da znamo šta oni žele“, kaže Petra Gros. I ona je jedna od osoba sa poteškoćama u učenju. Već godinama se zalaže za upotrebu jednostavnog jezika, i za to je dobila i Orden za posebne zasluge (Bundesverdienstkreuz). Stranačke programe Socijaldemokratske stranke, Hrišćansko-demokratske unije, Zelenih i Levice, već je pročitala. Nedostaje još program stranke Slobodnih demokrata (liberali), ali i on bi ovih dana trebalo da stigne.

I Kristijane Felc iz odeljenja „Jednostavni jezik“ pri humanitarnoj organizaciji AWO (Arbeiterwohlfahrt) nedavno je na jednostavniji i razumljiviji jezik „prevela“ stranački program Socijaldemokratske stranke (SPD). Iako se smatra dobro informisanom osobom, neke teme ipak je morala dodatno da razjasni. „Kada je reč o pojedinim temama morali smo da se zapitamo šta oni zapravo pod time misle“, kaže Felc. Bilo je i slučajeva kada je mislila da je sve dobro razumela, ali nakon razgovora s osobama iz SPD-a ispostavilo se da je reč o nečem sasvim drugom.

Jasna pravila – jednostavniji jezik

„Postoje jasna pravila kada je reč o jednostavnijem jeziku – kratke rečenice, bez umetnutih rečenica, u obzir dolaze samo najpoznatije reči. Strane reči se ne koriste, a ako baš i moraju, onda je obavezno da se objasne“, objašnjava Gizela Holc, članica uprave mreže „Jednostavan jezik“. Iako je taj jezik u početku bio korišćen samo za osobe sa određenim poteškoćama, danas se, kaže Holc, ispostavilo da je taj jezik koristan i za mnoge druge. „To su pre svega stranci, osobe koje dolaze iz inostranstva kao i oni koji u školi nisu dovoljno dobro naučili da čitaju“, kaže Holc. Prema proceni organizacije AWO, u Nemačkoj trenutno ima oko 300.000 osoba koje pri učenju imaju poteškoće. Osim toga, prema istraživanju Univerziteta Hamburg, u Nemačkoj živi gotovo 7,5 miliona osoba koje su samo delimično pismene, dakle, koje mogu da čitaju ili pišu samo određene reči.

Jednostavnije napisani stranački programi mnogo su „tanji“ od originala. Program Hrišćansko-demokratske unije je sa 128 stranica skraćen na 38. Tu se, kada je reč o poreskoj politici, mogu naći i rečenice poput ove: „Svi građani moraju da znaju da postupaju sa svojim novcem. Zbog toga se mora znati koliko poreza mora da se plati. Porez je novac. On mora da se da državi. Ona od tog novca onda može da plati važne stvari, na primer, taj novac odlazi za škole i puteve. Mi želimo da porez ostane onoliko koliki je i sada. Ne želimo da se poveća.“

SPD u svom stranačkom programu napisanom na jednostavnom jeziku predstavlja svoje viđenje dobre radne politike: „Mnogi ljudi u našoj zemlji teško rade. Oni tako žele da obezbede sebi i svojoj porodici život. Neka preduzeća ne plaćaju svojim radnicima dovoljno novca. Tada radnici nemaju dovoljno novca za život. Oni su siromašni iako rade. To nije pravedno. Zato mi želimo da rad bude dobro plaćen.“

Osobe s poteškoćama same preispituju tekstove

Pre nego što ti pojednostavljeni tekstovi budu objavljeni, njih prvo čitaju osobe s poteškoćama pri učenju. „Ti čitači su pažljivo pročitali rečenicu po rečenicu. Čitali su i naglas i pri tome je postalo odmah vidljivo koje su riječi „teške“. Sve što nisu razumeli, čitači su obeležili i pitali šta to znači“, kaže Kristijane Felc.

Pa ipak, iako su svi stranački programi prošli iste kontrole i iste promene, prema mišljenju Petre Gros neki prevodi su ipak bolji od drugih. „Moja je želja da stranački programi uvek budu na raspolaganju i to bez obzira na to da li je reč o parlamentarnim ili lokalnim izborima i da ne moramo posebno da ih zahtevamo od stranaka. To bi stvarno mogli da zapamte…“

Autorke: Dijana Pasler / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević