1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Stradanje Srba u „Oluji“ obeleženo uz kontroverze

5. avgust 2023.

Prijedor je prvi dočekao srpske izbeglice iz Hrvatske, ali je i grad u kojem su Srbi činili zločine. Kontroverza je provejavala godišnjicom stradanja u „Oluji“, na kojoj su govorili Vučić, Dodik i patrijarh Porfirije.

https://p.dw.com/p/4Uo2t
Obeležavanje u Prijedoru
Obeležavanje u PrijedoruFoto: Dragan Maksimović/DW

Nekoliko hiljada građana na gradskom trgu u Prijedoru prisustvovali su u petak obeležavanju Dana sećanja na progon Srba iz Hrvatske 1995. u vojnoj akciji „Oluja“.

Hrvatski izvori navode cifru od 130 hiljada Srba koji su napustili Hrvatsku, dok je prema srpskim podacima preko 200 hiljada ljudi proterano.

Iako ih se deo zadržao u Prijedoru, gradu koji je prvi pre 28 godina prihvatio kolone izbeglica, danas ih u ovde nema mnogo. Na obeležavanje su došli oni koji su iz Hrvatske otišli na neki drugi način, a koji danas žive u Srbiji. Jedan od njih je Milan Janus iz Belog Manastira.

„Mi smo otišli kada su Slavonija i Baranja pripale Hrvatskoj mirnom reintegracijom. Tako da nismo baš prošli kao ovi ljudi koji su morali otići na silu. Dali smo imovinu za mizeriju i otišli“, priča Milan Janus iz Belog Manastira.

Kaže, nikad se ne bi vratio u Hrvatsku da živi jer „kad jednom izgubiš svoje, nije to više to".

Izbegličke kolone su tih avgustovskih dana prolazile kroz Kozarsku Dubicu, Prijedor, Banjaluku i dalje prema Srbiji. Oni koji su ih dočekali, prisećaju se civila kojima su ova mesta bila samo tranzitna.

Da se ne zaboravi

„Mnogo je bitno da se ne zaboravi. Mnogi prebrzo zaborave tragedije", kaže nam jedan građanin. „Bitno je. Za Srbe je bitno. To je genocid samo što svet neće da prizna. Nepregledne kolone su prošle kroz Prijedor, strašno", kaže drugi meštanin.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je tokom obeležavanja Dana sećanja optužio Hrvatsku da je zajedno sa Amerikom u akciji „Oluja" učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv srpskog naroda.

„Da kažemo svima onima koji kažu da mogu da razumeju da su Srbi iz Krajine obeležavali godišnjicu, ali (se pitaju) zašto Republika Srpska i Srbija (obeležavaju): Pa, majmune jedan, zato što je ovo jedan srpski narod koji je isteran iz Krajine i zato što je ovo srpska država Republika Srpska i zašto što ste ubili naše ljude", rekao je Dodik.

On se osvrnuo i na to što je za mesto obeležavanja izabran Prijedor, što je izazvalo negodovanje bošnjačkih udruženja žrtava rata, dela nevladinih organizacija i političara.

„Ni Vučić ni ja nismo došli ovde da omalovažavamo bilo koga od onih koji su stradali, a nisu isti kao mi. Samo pre mesec dana, niko nije smetao niti je bilo šta rekao, kada su Bošnjaci obeležavali stradanje svog naroda. I tako i treba da bude. Zašto onda mislite da mi nemamo pravo?", upitao je Dodik.

Kolona izbeglica kod Rače (6. avgust 1995)
Kolona izbeglica kod Rače (6. avgust 1995)Foto: Getty Images/AFP/D. Milovanovic

Problem organizacije

Predsednik inicijative „Jer me se tiče“ iz Prijedora Edin Ramulić rekao je ranije da obeležavanje u Prijedoru ne bi bio problem da ga obeležavaju porodice i udruženja žrtava „Oluje".

„Da su ljudi koji žive ovde, a porijeklom su iz Hrvatske, organizovali obeležavanje, to ne bi bilo sporno. Međutim, kad to rade Srbija, Republika Srpska i Srpska pravoslavna crkva, onda to jeste problem“, rekao je Ramulić.

„To je provokacija i uvreda za sve žrtve Prijedora“, poručili su iz Stranke demokratske akcije. I oni pitaju, kakva se poruka poslala obeležavanjem progona Srba u gradu ih kojeg su proterani brojni Bošnjaci i Hrvati.

„Rukovodstvo Srbije, a posebno Aleksandar Vučić koji je veličao Ratka Mladića i zagovarao ubistvo 'stotinu muslimana za jednog Srbina', trebalo bi da pokažu kajanje i sa izrazima pijeteta dolaze u mesta poput Prijedora. Ako Vučić, Dodik i patrijarh Porfirije žele da se prisete žrtava operacije 'Oluja', treba hrabro da odu u Hrvatsku i urade ono što rade u Prijedoru", navode u SDA.

Patrijarh: „Molimo se i za bošnjačke i hrvatske žrtve“

Vučić sa druge strane poručuje da je „Oluja“ bila najveće etničko čišćenje nakon Drugog svetskog rata, ali da to niko u Evropi ne želi da prizna.

„Ja sam uvek bio za to da svi odgovaraju za zločine. Evo mene ovde u Prijedoru i da vam kažem da ovde žive pošteni i čestiti ljudi, a ne neki zločinici“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podsećajući na odnos zvaničnog Beograda prema izbeglicama tih dana pre 28 godina.

„Večeras sam ovde i zato što sam gledao kada je Srbija zatvarala granice na Drini i nije davala braći da pređu. Kada ljudima iz Krajine koji su tražili hleb i dom, nije davala da skrenu sa autoputa da ne bi uznemirili nekoga pred izbore. I nikada više Srbija neće da zatvara svoje puteve za svoj narod“, rekao je Vučić.

Patrijarh Porfirije rekao je da je mir najviša vrednost, pozivajući pre svega verske lidere da čuvaju mir među ljudima i narodima.

„Sećamo se i bola i žrtva drugih. Moleći se za braću i sestre postradale Srbe, molimo se i za žrtve Bošnjake i Hrvate", rekao je patrijarh Porfirije u Prijedoru.

Egzodus Srba u „Oluji“ počeo je 4. avgusta 1995. godine akcijom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO na području Like, Korduna, Banije i severne Dalmacije.

Prema podacima centra Veritas, tokom „Oluje" je proterano više od 200 hiljada Srba, a evidentirana su imena 1.869 poginulih i nestalih Srba, od kojih 1.220 civila.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.