Stop segregaciji dece sa invaliditetom
3. decembar 2018.
Od momenta kada dođu na svet djeca sa invaliditetom žive u izolaciji, rezultat je istraživanja koje je sproveo UNICEF i Evropski forum osoba sa invaliditetom (European Disability Forum, EDF), finansiran od strane EU. Izveštaj pod nazivom „Everybody counts", objavljen povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, otkrio je da napori da se okonča segregacija takve dece i da se olakša njihova integracija u društvo ne idu dovoljno daleko.
„Previše dece širom zemalja Zapadnog Balkana i Turske je nevidljivo i isključeno iz društva", izjavila je direktorka za Zapadni Balkan pri Evropskoj komisiji, Genoveva Ruiz Kalavera. „Ovo je prvi put da je dokumentovana strašna situacija i drago nam je što je finansijska pomoć EU pomogla da se usmeri pažnja na diskriminaciju i sve izazove sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom", rekla je Kalavera. Ona je istakla da vlade zemalja Zapadnog Balkana moraju preuzeti neophodne korake kako bi promenile svakodnevicu te dece.
Veliki problem: obrazovanje
Uprkos mnogim pozitivnim koracima, koje su preduzele vlade zemalja tog regiona, izveštaj osvetljava velike nedostatke. U njih spada neadekvatan pristup školovanju i zdravstvenom sistemu.
To može, kada se radi o BiH, da potvrdi Senada Bajramović iz Sarajeva, predstavnica Veća roditelja u nevladinoj organizaciji EDUS - Udruženje za unapređenje obrazovanja i podršku deci sa i bez poteškoća u razvoju. Ona je i majka deteta predškolskog uzrasta sa autizmom. „Najveću borbu vodimo na području obrazovanja". Inkluzija školstva, primećuje Senada Bajramović, postoji na papiru ali u praksi je mnogo problema. Jedan od njih je nedostatak asistenata u nastavi, koji bi dodatno, uz učitelje, radili sa decom. "Prosle godine pokrenuli smo kampanju za predškolsku ustanovu za decu sa posebnim potrebama pod nazivom „Gde je moja škola?". Skupština je usvojila našu inicijativu, prostor je obezbeđen ali sistem ne deluje dovoljno brzo jer postoje administrativne prepreke", kaže predstavnica Veća roditelja u EDUS-u.
Potrebno je osavremeniti nastavni program, prilagoditi ga deci i uvesti posebne programe za decu sa slabim i teškim mentalnim poteškoćama, dodaje Senada Bajramović i primećuje da je nedovoljno kadra na svim nivoima koji se brinu o deci sa poteškoćama - od pedijatara, neuropedijatara, psihologa pa do fizioteraepeuta”. "Tražimo sistem rane dijagnostike i rane intervencije i normalan pristup našoj deci, kako je zagarantovano pravima deteta i konvencijama koje je potpisala BiH”, ističe Senada Bajramović.
Stigmatizovanje i socijalna izolacija
U izveštaju UNICEF-a i organizacije EDF kaže se i da je veliki problem stigmatizovanje i izloženost socijalnoj diskriminaciji. To posebno pogađa decu sa posebnim potrebama, koja dolaze iz socijalno marginaliziranih grupa kao što su Romi. Generalno, porodice u kojima odrastaju takva deca ne mogu da se nose sa visokim troškovima zdravstvene nege i izložene su siromaštvu.
Prisutno je i nedovoljno usklađivanje nacionalnih zakonodavstava sa međunarodnim zakonima u oblasti ljudskih prava uključujući Konvenciju o pravima deteta i Konvenciju o pravima osoba sa posebnim potrebama. Pored toga ne postoje ni pouzdane banke podataka o deci sa posebnim potrebama. Isto tako nedovoljna briga o njima povećava rizik od zloupotrebe i nasilja.
"Ta deca su isključena od momenta rođenja iz svih sfera društva”, tvrdi Afshan Kan, direktorka UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju. Ona kaže da je od kolevke pa do prvog dana škole i dalje na planu njihovog obrazovanja a kasnije i zapošljavanja potrebno puno više učiniti kako bi se ta deca uključila u društvo i kako bi se stvorile mogućnosti da se iskoristi njihov puni potencijal.
UNICEF, European Disability Forum i EU su pozvali vlade zemalja Zapadnog Balkana da hitno deluju kako bi poboljšali uključivanje dece sa invaliditetom u društvo i kako bi pomogli da se iskoriste njihovi potencijali. Oni traže da se poboljša pristup dece sa posebnim potrebama kvalitetnom obrazovanju, inkluzivnim školama i zdravstvenoj nezi, ali i javnom prostoru. Od vlade zemalja Zapadnog Balkana se ponovo traži da se bore protiv diskriminacije ali i da pomognu porodicama dece sa invaliditetom da ne završe u siromaštvu, kao i da se pridržavaju Konvencija koje štite i definišu prava dece sa invaliditetom.