Stogodišnje senke nad svetom | Izbor iz štampe | DW | 01.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Stogodišnje senke nad svetom

Prošao je tačno jedan vek od kako je Nemačka objavila rat Rusiji, što je pretvorilo sukob između Austrougarske i Srbije u do tada neviđeni svetski rat. Na Balkanu se i danas osećaju posledice, piše nemačka štampa.

Napetosti među svetskim silama ponovo rastu, a na istoku Evrope bukti nova regionalna kriza. U ovom trenutku dobro je podsetiti se na užase rata koji je odneo 17 miliona života, piše najtiražniji nemački tabloid Bild: „Da li je to davno prošlo vreme? Ni u kom slučaju. Jer Prvi svetski rat traje i danas! Slom Habzburške monarhije i Turskog carstva ostavili su rane koje se ni do danas nisu zalečile: nemirni Balkan i Bliski istok. I još nešto čini ovaj datum tako zastrašujuće aktuelnim. Te 1914. velike sile su kidisale jedna na drugu, iako su njihovi monarsi bili u rodbinskim vezama. A danas? Rusija i njeni pomagači pale vatru u Ukrajini, Evropska unija opravdano odgovara sankcijama.“ List piše da je suluda misao da sa Putinom ne treba ni razgovarati i da su upravo takvi stavovi dovodili do ratova.

Miteldojče cajtung piše da je odlaskom Austrougarske nastao „vakuum moći na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi, iz kojeg su se stvorile nove, ali ne i stabilne države. Snažne nacionalne manjine u gotovo svim tim državama do danas stvaraju nemire. Uvek ima komešanja, čak se i granice dovode u pitanje“, primećuje se u članku. Uz to, Miteldojče povezuje i sukob Šiita i Sunita, pa čak i rat između Palestinaca i Izraelaca sa posledicama Velikog rata. Nakon sloma Turskog carstva, Velika Britanija i Francuska su nepromišljenim prekrajanjem granica otvorile Pandorinu kutiju, tvrdi ovaj nemački list. „Tako nas prate senke istorije, prvobitne katastrofe dvadesetog veka, čak i 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Evropske nacije odavno nisu u stanju da menjaju svet kako im se ćefne – i to je dobra stvar. Ali još uvek nose odgovornost za jedan bolji svet.“

I Vestdojče algemajne cajtung piše da je važno setiti se sa kakvom lakoćom političari i oficiri mogu da odvedu milione u smrt: „Da, Nemačka je objavila rat svojim protivnicima. Kajzer Vilhelm je želeo da u sukobu proširi svoju moć na Balkan. Ali tačno je da je su u Petersburgu, Parizu i Londonu podjednako olako krenuli na bojna polja. Svakoga dana, kaže statistika, izgubljeno je 6.000 života. Prvi totalni rat 20. veka mogao se izbeći – za razliku od drugog koji je pokrenula volja za zlom“, piše Vestdojče. „Evropa funkcioniše jer konsenzus glasi: nikada više Verden. Sada se radi na međunarodnom nivou, odnosi su isprepletani, pregovara se međusobno. Zemaljska kugla danas ima sredstva za gašenje svetskog požara.

A Noje vestfeliše upoređuje današnju promenu ravnoteže moći sa situacijom na početku 20. veka: „Najkasnije od pada Gvozdene zavese pre 25 godina, postojala je neprikosnovena premoć Sjedinjenih Država, koja je mogla da garantuje određeni Pax Americana – američki mir. Ali sto godina nakon početka Prvog svetskog rata, svi ti uobičajeni principi uređenja iznenada se gube. Evropa se prijatno ugnezdila u dosadašnjem svetu. Posebno u Nemačkoj blagostanje i mir rastu od našeg ujedinjenja. Ali ništa od toga nije sigurno, ni blagostanje ni mir. To je prva lekcija krize u Ukrajini koja eskalira. U sukobu između Rusije i Zapada se ne radi samo o ratu i miru. Radi se i o tome da princip uređenja OEBS-a, kojem pripadaju i zapadne zemlje i Rusija, važi i ubuduće. Ovaj princip zabranjuje aneksiju država ili delova država – što je ključna podloga za bezbednost i odricanje od oružja na starom kontinentu. Sve do krize na Krimu, Rusija se toga držala – sa izuzetkom Avganistana. Od krize u Ukrajini ova garancija je konačno i temeljno dovedena u pitanje. Preko toga Zapad i Evropa ne mogu da pređu. (…) U Ukrajini, koja ne pripada odbrambenoj alijansi NATO, nema napada na saveznika. Hvala Bogu!“ piše Noje Vesfeliše, i dodaje:

„Stari svetski poredak se raspada. Dugo će potrajati pre nego što nas potraga za novim ponovo dovede do ravnoteže novog mira. To je Sizifov posao, za koji je potrebno strpljenje i duboko disanje. Možda je kucnuo čas Evropljana. Ali oni moraju da zapamte da će im samo jedinstvo i sloga dati relevantan glas koji će se čuti i na Bliskom istoku, i u Libiji, Iraku, Siriji i Nigeriji – i koji će Putin razumeti.“

Reklama