1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
IstorijaNemačka

Sto godina od neuspelog puča Adolfa Hitlera

8. novembar 2023.

Deset godina pre nego što je došao na vlast, Adolf Hitler je 1923. pokušao da izvrši državni udar. Istoričari upozoravaju da bi pouke iz tog vremena trebalo izvući i za današnjicu.

https://p.dw.com/p/4YYat
Adolf Hitler (4. zdesna) i Erih Ludendorf (5. zdesna) predvodili su „Puč u pivnici“
Adolf Hitler (4. zdesna) i Erih Ludendorf (5. zdesna) predvodili su „Puč u pivnici“Foto: United Archives/picture alliance

Ono što se događalo 8. i 9. novembra 1923. bila je prekretnica u Hitlerovom usponu. Iako je državni udar propao, on je na odlučujući način obeležio kasniji tok nemačke istorije, a time i sve ono što se nakon toga događalo u 20. veku.

Adolf Hitler je pre tačno sto godina bio samo jedan od brojnih ekstremističkih političara u tadašnjoj Nemačkoj i samo su retki mogli da naslute da bi u roku od desetak godina njegova nacionalsocijalistička partija mogla da preuzme vlast u zemlji, da će oni Evropu da gurnu u novi svetski rat i da pobiju milione Jevreja i pripadnika drugih manjina.

-pročitajte još: Deveti novembar u Nemačkoj 20. veka

Sudbonosni dan u Minhenu

Hitler je 1923. u svojoj glavi već imao plan o tome, barem delimično. Plan o tome šta će se događati kasnije. U večernjim satima 8. novembra doveo je oko 2.000 svojih pristalica u minhensku pivnicu Birgerbrojkeler. U tom lokalu okupili su se članovi bavarske vlade i brojne druge poznate ličnosti, kako bi obeležili godišnjicu „Novembarske revolucije“ iz 1918. zbog koje je car Vilhelm abdicirao i nakon koje je u Nemačkoj proglašena republika.

Minhenska pivnica Birgerbrojkeler postala je mesto pokušaja državnog udara zato što su se tamo okupili članovi bavarske vlade
Minhenska pivnica Birgerbrojkeler postala je mesto pokušaja državnog udara zato što su se tamo okupili članovi bavarske vladeFoto: TM/AP Images/picture alliance

Hitler se nadao da će okupljeni gosti da podrže njegove planove o državnom udaru. I ta njegova nada nije bila bez osnova. Bavarska je bila u svađi s vladom u Berlinu. Uticajni ljudi iz redova vojske imali su simpatije za Hitlera, recimo Gustav Riter fon Kar, koji je u to vreme (i zbog uvođenja vanrednog stanja) Bavarskom vladao praktično kao diktator – i koji je takođe planirao državni udar.

Da je Hitlerov puč tada uspeo u Bavarskoj, on bi uz pomoć tih krugova mogao da računa da će pokrenuti marš na Berlin, kako bi svrgnuli mladu parlamentarnu vajmarsku demokratiju i u Nemačkoj uveli desničarsku diktaturu.

Ali, ljudi za koje se nadao da će mu biti saveznici u zaveri, polako su počeli da se povlače iz projekta, i sve je počelo da „teče drugačije od planiranog“, kaže istoričar Volfgang Nis.

Nacistički vođa Adolf Hitler sa svojim simpatizerima u Minhenu 9. novembra 1923.
Nacistički vođa Adolf Hitler sa svojim simpatizerima u Minhenu 9. novembra 1923.Foto: The Print Collector/Heritage-Images/picture alliance

Nakon noćne okupacije minhenske pivnice, Hitler je pučiste poveo prema „Feldhernhale“, spomen-zdanju podignutom sredinom 19. veka u čast bavarske vojske. Ali, „pučisti su počeli da marširaju po centru Minhena bez konkretnog cilja“, priča Nis. Pritom su naleteli na bavarsku policiju i vojsku. U razmeni vatre s pripadnicima snaga bezbednosti poginulo je 14 pučista i četiri policajaca. Državni udar je propao.

Hitler je bio lakše ranjen u tom sukobu, a nekoliko dana kasnije je i uhapšen. Iako je zbog veleizdaje bio osuđen na petogodišnju kaznu zatvora, on je na uslovnu slobodu izašao već godinu dana nakon pokušaja puča – „zbog dobrog vladanja“.

Savršeni preduslovi za puč

Iako je Hitler 1923. bio neuspešan s pokušajem državnog udara, on je zbog tadašnjih događaja imao osećaj da je bio u pravu. Tokom služenja zatvorske kazne počeo je da piše svoje čuveno i zloglasno propagandno delo „Moja borba“ (Mein Kampf). Ta knjiga je postala svojevrsni program njegove stranke koja je počela da jača i koja je otada promenila taktiku: umesto ilegalnog, počela je da stremi legalnom preuzimanju vlasti – iznutra.

-pročitajte još: 30. januar 1933: Dan kada je Hitler postao kancelar

U godinama nakon puča, nacionalsocijalisti (NSDAP) počeli su da pobeđuju na izborima u čitavoj Nemačkoj, a sa svakom pobedom rastao je i broj ljudi koji su ga podržavali.

Hitlerov govor u minhenskoj pivnici Birgerbrojkeler
Hitlerov govor u minhenskoj pivnici BirgerbrojkelerFoto: AP Photo/picture alliance

Hitlerov državni udar iz 1923. dogodio se u trenucima velike nestabilnosti u Nemačkoj. Centralna vlada u Berlinu bila je slaba, politički motivisana ubistva bila su česta pojava, a državni poredak ugrožavali su i levi i desni ekstremisti. Takođe, hiperinflacija je uništila ušteđevine ljudi, a i privredu. Stopa nezaposlenosti osetno je porasla, posebno među ratnim veteranima, ljudima koji su imali iskustva sa borbom i korišćenjem oružja.

Nemačka kapitulacija na kraju Prvog svetskog rata svima je bila sveža u pamćenju, a ona je doživljavana kao svojevrsno nacionalno poniženje. Ugovor iz Versaja nakon kraja rata, nemačku državu obavezao je na plaćanje ogromnih reparacija i dodatno je stavio so na ranu Nemaca, a osim toga uticao je i na njihov sumorni pogled na budućnost zemlje.

To je bila situacija koju neki nazivaju „buretom baruta“, situacija u kojoj su Hitler i njegovi nacisti doslovno zapalili fitilj. Pokušaj minhenskog puča nije bila nikakva istorijska slučajnost.

„Bez pomoći brojnih monarhista, reakcionarnih bivših pripadnika vojske, nacionalističkih publicista i političkih terorista u bavarskoj metropoli, Hitlerov uspon do 1923 bio bi praktično nemoguć“, ocenjuje u tekstu za „Frankfurter algemajne cajtung“ istoričar Danijel Zimens.

Lekcije za današnji svet

Opasnosti nacizma postoje i danas. Desno-populistička, a jednim delom i desno-ekstremna stranka Alternativa za Nemačku (AfD), u poslednje vreme beleži rekordnu podršku građana u anketama, a i na izborima. Na istoku Nemačke bi AfD na izborima iduće godine mogla da postane najjača politička snaga u nekoliko saveznih pokrajina.

Neki istoričari već povlače određene paralele s vremenima od pre stotinu godina. „Ako se zna šta je Nemačku pre sto godina odvelo u propast, onda se Evropa može jačati i može se sprečiti novo zlo“, kaže Juta Hofric, koja je i sama pisala o Hitlerovom puču. „I baš zato se“, dodaje, „isplati pozabaviti se 1923. godinom“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.