Stiv Džobs i „Epl“: Od garaže do imperije

eško je zanemariti uticaj koji Stiven P. Džobs ima na istoriju razvoja računara. Sa samo 21 godinom, Džobs je, 1976, zajedno sa svojim prijateljem iz detinjstva Stivenom Voznijakom, u jednoj garaži u Los Altosu u Kaliforniji osnovao firmu „Epl“ (Apple). Osam godina kasnije, kompanija na tržište izbacuje „Mekintoš“ (Macintosh), legendarni računar koji je trasirao meteorski uspon „Epla“ sve do današnjih dana.

Taj dvojac bio je nezaustavljiv – Voznijak kao inženjerski mozak firme i Džobs kao preduzetnik i dizajner. Ovaj drugi postao je gotovo ozloglašen kao strog i zahtevan rukovodilac koji zahteva precizne standarde.

Danas njihova firma vredi više od 350 milijardi američkih dolara (266 milijardi evra) – i jedna je od najuticajnijih i svakako najvrednijih na svetu. Tokom poslednjih deset godina „Epl“ je redefinisao ne samo industriju računara već i muzičku i industriju mobilnih telefona, pre svega uz pomoć „Ajpoda“ (iPod), „Ajfona“ (iPhone) i „Ajpeda“ (iPad).

„’Epl’ je izgubio vizionara i kreativnog genija, a svet neverovatno ljudsko biće“, napisao je Tim Kuk, novi šef kompanije u poruci na internet stranici „Epla“. „Mi koji smo imali sreće da poznajemo Stiva i radimo sa njim, izgubili smo dragog prijatelja i inspirativnog mentora. Stiv je ostavio kompaniju koju je samo on mogao da stvori ovakvom kakva jeste, ali njegov duh zauvek će biti deo temelja ’Epla’.“

Prvi „Epl“ računari bili su relativno „sirovi“. „Epl I“, koji je izbačen na tržište 1976, nije imao ni kućište, ni ekran, pa čak ni napajanje. Prodato je ukupno 200 modela po ceni od 666,66 američkih dolara. Po sadašnjem kursu taj računar bi koštao 2.654,28 dolara.

Tri godine kasnije, Džobs je krenuo na svoje čuveno putovanje u „Silicijumsku dolinu“ u Istraživački centar „Palo Alto“ (PARC - Palo Alto Research Center), gde je sedamdesetih napravljen prvi, moderni personalni računar – „Alto“ sa mišem, operativni sistem i što je najvažnije – grafičkim interfejsom umesto komandnih linija.

„Bio je to jedan od onih ’apokaliptičnih’ trenutaka. Sećam se da sam deset minuta nakon što sam video grafički interfejs jednostavno znao da će jednog dana svaki računar raditi na taj način“, rekao je Džobs u intervjuu datom 1995. godine Institutu „Smitsonijan“ (Smithsonian Institute) za potrebe njihovog projekta „Oralna istorija“. Mnogo toga što je Džobs krajem sedamdesetih video u „Silicijumskoj dolini“ primenjeno je u prvom računaru „Mekintoš“ koji se pojavio na tržištu 1984.

Svi Džobsovi trijumfi

Međutim, nakon svađe sa rukovodstvom kompanije, Džobs 1985. napušta „Epl“ i osniva „Nekst“ (NeXT), firmu koja se bavila pre svega računarima za potrebe obrazovanja. Iako nije imala preterani komercijalni uspeh, ona je u priličnoj meri uticala na dalji razvoj pre svega programiranja.

Sledeće, 1986. godine, Džobs za 10 miliona dolara dolazi u posed studija za kompjutersku animaciju „Lukasfilm Grafik Grup“ (The Graphics Group). Iz toga će kasnije biti stvoren „Piksar“ (Pixar). Njegovi filmovi – „Priča o igračkama“ (Toy Story), „Nemo“ (Finding Nemo) i drugi, predstavljali su pravu revoluciju u svetu filmske animacije. „Piksar“ je 2006. kupio „Volt Dizni“ (Walt Disney) za 7,4 milijardi dolara, a Džobs je u tom trenutku postao najveći pojedinačni Diznijev suvlasnik.

Godine 1991. Tim Berners-Li, britanski fizičar i ekspert za računare koji je radio u CERN-u u Ženevi, iskoristio je računar „Nekst“ da na njega postavi prvi internet server. „Epl“ 1996. kupuje „Nekst“, a Džobs naredne godine dobija mesto vd direktora kompanije (interim CEO skraćeno iCEO).

Ponovno stvaranje brenda

Nakon Džobsovog povratka kompanija ponovo postaje profitabilna i počinje da „drma“ računarskom industrijom. Godine 1997. predstavljen je „Ajmek“ (iMac) – u boji, elegantan, sa dizajnom „sve-u-jednom“. Do 2001. „Epl“ je izbacio na tržište „Ajpod“, portabl audio plejer. Iako to nije bio prvi plejer koji je mogao da reprodukuje MP3 i druge audio fajlove, „Ajpod“ je bio prvi koji je požnjeo uspeh širom sveta. Na dizajn „Ajpoda“ presudno je uticao upravo Džobs.

„Kada je reč o ’Ajpedu’, zanimljivo je da je Stiv Džobs od početka na njega trošio sve svoje vreme“, rekao je Ben Knaus, bivši menadžer „Portalplejera“ (PortalPlayer), firme koja je pomagala „Eplu“ oko razvoja novog proizvoda. Džobs bio uključen u sve aspekte tog projekta. „Stiv se na sastancima užasavao ako bi recimo morao da startuje pesmu sa više od tri pritiska na dugme. Dobijali bismo naređenja: ’Stiv misli da nije dovoljno glasno, ćoškovi nisu dovoljno zaobljeni ili – meni na ekranu se ne pojavljuje dovoljno brzo’. Svakog dana bi dobijali takve komentare od Stiva.“

Iza računara

Od premijere „Ajfona“ 2007. i „Ajpeda“ 2010, profit kompanije rastao je vrtoglavom brzinom. Mnogi su pokušavali da imitiraju „Eplove“ proizvode, pre svih „Gugl Android“ (Google Android), ali i Samsung sa svojim „Galaksi Tabom“ (Galaxy Tab).

Džobs je prošle godine ispričao da se najpre došlo na ideju za „Ajped“, a tek potom za „Ajfon“, ali je kompanija ideju o ekranu koji reaguje na dodir ipak prvo iskoristila za svoj mobilni telefon. „Pomislio sam tada: O Bože, pa ovo može da se ugradi u telefon’“, ispričao je Džobs 2010.

Ostavština

Njegova harizma i sposobnost da praktično kroz igru stvara nove proizvode imalo je veliki uticaj na mnoge. To se vidi po brojnim porukama koje od juče kruže pre svega virtuelnim svetom.

„Počivaj u miru Stiv. Promenio si svet više nego bilo koji današnji svetski lideri“, napisao je Alan Martinson, estonski preduzimač na svom profilu na „Fejsbuku“ (Facebook). „I promenio si moj svet. Bez ’Epla II’ u (tada sovjetskoj) Estoniji 1983, ja nikada ne bih napravio karijeru.“

Za fanove „Epla“ širom sveta najvažnije pitanje danas jeste da li će kompanija moći da zadrži svoj inovativni duh i posle Stiva Džobsa.

„Mislim da se to na kraće staze neće osetiti, ali na duže hoće“, smatra Sebastijan Hirš glavni i odgovorni urednik „Makvelta“ (Macwelt), nemačkog izdanja magazina „Makvorld“ (Macworld). „’Epl’ je oduvek isticao da je Džobsova DNK ugrađena u kompaniju, njegova vizija i sposobnost da prepozna šta to ljudi žele. Mislim da nema mnogo ljudi koji mogu da ga zamene.“

Autori: Sajrus Farivar / Ivan Đerković
Odg. urednik: Nemanja Rujević