Stipendije za to da se ne radi ništa | Mozaik | DW | 21.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Istraživanje

Stipendije za to da se ne radi ništa

Dobiješ novac i to zato da ne radiš ništa. Zvuči apsurdno – ali samo na prvi pogled, kažu u Akademiji likovnih umetnosti u Hamburgu, koja je raspisala konkurs za takvu stipendiju.

Akademija likovnih umetnosti u Hamburgu (HFBK) raspisala je konkurs za stipendije – za koje oni koji se prijave ne moraju da rade ništa. I mogu da se prijave svi, bez obzira da li su umetnički aktivni ili ne. Inicijator projekta, Fridrih fon Borjes, obećava 1.600 evra mesečno za svakog od troje kandidata koji za konkursnu komisiju budu najuverljiviji.

Reč je o umetničkom projektu koji nema veze s plaćenim besposličarenjem. Kandidatkinje i kandidati trebalo bi da iznesu šta tačno ne žele (više) da rade i koliko to dugo nameravaju da čine.

-pročitajte još: Šta se desi kad dobijaš 560 evra mesečno?

„To bi mogao da bude radijski voditelj koji odluči da pet minuta neće ništa da kaže uživo u programu. Ili neko ko mesec dana ne želi više da proizvodi plastični otpad“, rekao je Borjes za DW. Najbolje ideje biće od 15. septembra predstavljene na izložbi „Škola besposledičnosti“ u Hamburškom muzeju za umetnost i industriju.

Dosta je definisanja prema uspehu!

Šta se događa kad nešto zanemarimo, kada nešto ne učinimo? Kakve to ima posledice – po okolinu, društvo, zdravlje, klimu? Stipendija koju je inicirao Fridrih fon Borjes, arhitekta, kustos, teoretičar dizajna i pisac, trebalo bi da podstakne društvene promene.

„Za ekološko-socijalnu transformaciju potrebna nam je kulturološka promena, a za to moramo da promenimo svoje ponašanje“, kaže on. „To može da uspe samo ako se, umesto propovedanja odricanja, istaknu pozitivne perspektive!“ Odricanje, kaže, zvuči tako negativno. „Svima se sviđa odmaranje. Ali – ’Ovo ili ono više ne smeš da radiš’ – ne sviđa se nikome!“

Prof. dr Fridrih fon Borjes

Prof. dr Fridrih fon Borjes

Fon Borjes pojam „besposledičnost“ definiše kao odustajanje od načina razmišljanja prema kojem se vrednost nekog čoveka mjeri samo prema njegovom uspehu. On smatra da bi trebalo prekinuti sa težnjom ka postizanju uvek nečeg višeg, bržeg i daljeg.

„Radi se o tome da se iskorači iz spirale težnje ka uspehu kojoj nema kraja.“ Društveni status se, naglašava, još uvek meri po veličini kuće koju poseduješ, brzini tvog automobila, ceni sata koji nosiš. „To je pogrešan sistem vrednosti, ukoliko želimo da živimo u društvu koje koristi manje energije, koje troši manje resursa“, kaže Fon Borjes. „Zar ne bi bilo lepše kada bi se društveni ugled sticao tako što se npr. kaže: Imam vremena za sanjarenje, vremena za odlazak sa decom na plivanje, susrete s prijateljima, besposličarenje, vremena da jednostavno ne radim ništa?“ Fon Borjes želi da pokrene takvu raspravu i na taj način oblikuje društvo budućnosti.

Rasprava o bezuslovnom osnovnom dohotku

U Nemačkoj se već dugo vodi rasprava o bezuslovnom osnovnom dohotku. Pa koliko bi se promenio život ljudi kada bi svako mesečno primao 1.200 evra – bezuslovno, bez obzira da li mu je taj novac potreban ili ne? To želi da istraže Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW), udruženje „Moj bezuslovni osnovni dohodak“, naučnici sa Instituta „Maks Plank“ i Univerzitet u Kelnu. Taj dugoročni istraživački projekat upravo je počeo – pozivom za učešće na internetu.

Pogledajte video 05:33

Bezuslovni prihod – blagoslov ili prokletstvo?

Od proleća 2021. godine 120 učesnika tog projekta će tri godine primati 1.200 evra mesečno. Projekat se finansira donacijama. „Želimo da saznamo kako to utiče na ponašanje i stavove, i može li bezuslovni osnovni dohodak da pomogne u suočavanju s trenutnim izazovima našeg društva“, izjavio je u Berlinu Mihael Bomejer, jedan od osnivača udruženja „Moj bezuslovni osnovni dohodak“.

Istaknuti zagovornici te ideje u nemačkoj su, recimo, predsednica stranke Levica Katja Kiping, ali i osnivač lanca drogerija „DW" Gec Verner. Prema njihovom mišljenju, taj novac bi trebalo dati svima – bilo da su bogati, siromašni, bebe ili starci. Kritičari sa druge strane ukazuju na velike troškove i upozoravaju da bi takvi dohoci mogli da uspore motivaciju ljudi i na kraju ih učine nesrećnijima.

Fridrih fon Borjes ne želi da ga vide kao sanjara ili zanesenjaka. Kritiku njegove ideje o stipendiranju, kaže, čuo je samo od Saveza poreskih obveznika čiji su predstavnici želeli da znaju ko to finansira. „Težnja za uspehom ne prestaje ni kod koga, čak ni kod onoga ko je finansijski nezavisan“, smatra Von Borjes.

Sad još samo preostaje da vidimo koje su to najbolje ideje za besposličarenje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android