Stiže EU sa dve brzine | Evropa | DW | 03.03.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Lični stav

Stiže EU sa dve brzine

EU se zamislila nad svojom budućnošću – i to ne samo zbog „bregzita“, već i zato što zajedništvo između 28 zemalja-članica – nestaje. Izgleda će neke članice proći gore od drugih – i to s pravom, smatra Barbara Vezel.

„Nikada nećemo pristati na podelu u Evropskoj uniji, jer je to najlakši način da se ona oslabi“, čuje sa sastanka Višegradske grupe u Varšavi. Prosto da čovek ne poveruje, jer upravo vlade u Poljskoj, Mađarskoj i Češkoj, a delom i u Slovačkoj, već neko vreme pod znak pitanja stavljaju evropsku saradnju i solidarnost. Podsetimo se anti-evropskih izjava Viktora Orbana, ali i onih protiv Brisela koje stižu od vladajuće poljske partije Pravo i pravda (PiS).

Šta se to dogodilo? Zbog čega oni sada pevaju drugačiju pesmu?

Predlozi za budućnost Evrope

Razlog za jeste trenutna rasprava o novom poretku u Evropi. Ona se ne vodi samo zbog „bregzita“, već i zbog rastuće nesposobnosti unutar Unije da se pronađe kompromis. Politika koja se tiče izbeglica, samo je jedan primer: grupa istočnoevropskih zemalja mesecima je blokirala bilo kakav smislen napredak.

Međutim, frustracija je još veća. Populistički pokreti u mnogim zemljama-članicama, označavaju Evropsku uniju kao izvor svog zla kojem se nacionalne vlade ne suprotstavljaju ozbiljno. Njima je jednostavnije da Brisel bude večiti krivac za sve. Italija nudi zaista loš primer: sopstvena nesposobnost da se sprovedu reforme, prodaje se kao rezultat fiktivne štednje u Evropskoj uniji. Bepe Grilo može Italijanima da priča da je za loše stanje privrede u zemlji kriva EU – i niko mu ne protivreči.

Barbara Wesel Kommentarbild App *PROVISORISCH*

Barbara Vezel, DW

Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker, na to bedno stanje Unije odgovorio je sa pet predloga za budućnost. Oni se kreću od „idemo dalje, kao da ništa nije bilo“, preko kursa smanjivanja i „EU-lajt sa sopstvenim tržištem“, pa do „EU sa koalicijom voljnih“. Te ideje, dizajnirane su da usmere debatu o budućnosti Evrope i uskoro dovedu do rezultata.

Merkelova je već donela odluku

Oni koji su pratili skorašnje nastupe nemačke kancelarke znaju u kom pravcu se ide: ona je više puta govorila o Evropi „različitih brzina“. Taj izraz označava ideju o grupi zemalja koje čine jezgro EU i koje žele da tešnje sarađuju nego cela Unija. Na rubu ostaju zemlje koje ne žele u svemu da učestvuju.

Međutim, svako u Berlinu i Briselu oštro negira da bi time nastao sistem dve klase u EU. Angela Merkel je u više navrata istakla da su svi pozvani da učestvuju. Međutim, zemlje Evrope se u stvari suočavaju sa izborom: ili bliža saradnja u oblasti odbrane, finansijske politike, poreza i tako dalje – ili život u zadnjim klupama Evropske unije. Evropa je, čini se, došla do tačke da drugačije više ne ide.

Neki su se uplašili

Odjednom su se probudili oni koji su Evropsku uniju do sada smatrali samo kao svoju glavnu kasu gde podižu milijarde za svoj državni budžet. Jedan bugarski list zaključuje da će u takvoj EU sa jezgrom, druge zemlje završiti potučene na rubovima zajednice. I u poljskim medijima se uz nelagodu konstatuje da bi evropski voz mogao da napusti stanicu – ne čekajući na Poljsku.

Mnoge zemlje-članice doprinele su problemima u Evropskoj uniji. Malo ko je bez mane. Međutim, doprinos nekih bio je posebno destruktivan – ponašali su se kao zli tinejdžeri koji hoće da unište roditeljski dom. Već krajem meseca u Rimu će biti postavljene prve smernice za kurs reformi u EU i – neki bi uskoro mogli da se nađu pred vratima.

DW.COM

Reklama