Stavljena tačka na presudu BiH protiv Srbije

Međunarodni sud pravde (MSP) nije imao nikakve dileme: odbio je zahtev za reviziju Presude od 26. februara 2007. godine u slučaju primene Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (BiH protiv Srbije). Da je imao ikakvih dilema, odgovor ove glomazne i spore institucije međunarodnog prava ne bi stigao samo dve sedmice po ulaganju zahteva, nego možda tek za godinu dana. To se otpočetka moglo pretpostaviti: zahtev je podneo samo jedan od tri člana kolektivnog Predsedništva BiH i to preko zastupnika koji nije legalan. Druga dva člana Predsedništva BiH dala su do znanja da nisu za to da se taj zahtev uopšte podnosi. Sva trojica su dobila istovetan odgovor: o obnavljanju postupka nema govora.

MSP rešava parnice koje podnose države

Predsednik najvišeg suda Ujedinjenih Nacija Roni Abraham je savršeno jasan: sud odbija zahtev jer "o pokretanju postupka za reviziju, nije dobio nikakvu odluku Predsedništva BiH, kao kolektivnog šefa države". Sudija Abraham je potvrdio i da je bilo potrebno novo imenovanje pravnog zastupnika i da je o tome Sakib Softić, koji je ranije bio na toj dužnosti, obavešten još u maju prošle godine.

Međunarodni sud pravde otvara postupak samo kad država tuži državu. Više je nego jasno da jedan član tročlanog predsedništva nikako ne može predstavljati državu. Jasno je i da bi odluku o podnošenju zahteva za reviziju na državnom nivou bilo više nego teško dobiti, ali se moralo pokušati do nje doći jer je bez nje podnošenje zahteva potpuno uzaludno, ako ne i besmisleno.

Da li su građani Bosne i Hercegovine mogli očekivati nešto drugo? Sada postavljaju mnogo pitanja koja se suštinski svode na jedno: može li se još bilo šta postići pred Međunarodnim sudom pravde da bi se dospelo do istine i pravde. Odgovor na takvo pitanje može biti samo negativan. Pošto je zahtev odbijen, a rok od deset godina istekao, pred Međunarodnim sudom pravde nikakav pravni postupak više nije moguć. Treba shvatiti da je to definitivna tačka.

Prethodno nije propisno rešeno ni pitanje službenika koji će zahtev u ime države BiH predati, a samo na tom pitanju cela stvar pada u vodu. A da ne govorimo o drugim nezaobilaznim uslovima. Deset godina je jasno da bez ispunjavanja proceduralnih propisa nikakav zahtev nema šanse da bude primljen na razmatranje pred Međunarodnim sudom pravde. Nemoguće je da to nije znao i bošnjački član Predsedništva, bez obzira što je bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs izjavio da se pre godinu i po dana susreo s njim i da je bio iznenađen koliko Bakir Izetbegović malo zna šta sadrži presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007. godine.

Nenadoknadiva šteta

Nepropisnim podnošenjem zahteva za reviziju napravljena je nenadoknadiva šteta na svakom planu. Sada je sve gotovo. "Odlukom Međunarodnog suda pravde u Hagu definitivno je stavljena tačka na ovaj postupak", izjavila je dugogodišnji advokat na suđenjima za ratne zločine u Haškom tribunalu i pred Državnim sudom BiH Vasvija Vidović. Kao advokat i pravni stručnjak s velikim iskustvom ni ona nema dileme. "S obzirom na to da je istekao desetogodišnji rok za reviziju, ovo je kraj postupka", izjavila je ona.

S kojeg god stanovišta gledali, način na koji je podnesen zahtev za obnovu postupka doneo je samo štetu. Sada u vezi s presudom 2007. godine više ništa se ne može učiniti. Period od deset godina nije kratak. Pitanje na koje nigde nećemo dobiti odgovor je zašto se čekao poslednji dan desetogodišnjeg roka da se, i to nepropisno, podnese zahtev. Da je propisno podnesen ranije, recimo pre barem tri godine, i da je tada odbijen, pravni stručnjaci su imali šanse i vremena da nađu načina da još nešto pokrenu.

Ovako, javnost je lišena mogućnosti i da sazna šta je sadržavao zahtev za reviziju, koje su to nove činjenice i dokazi o sukobima i zločinima počinjenim u ratu u Bosni i Hercegovini. Način na koji je zahtev za reviziju te presude podnesen potpuni je promašaj u nastojanju da se pred Međunarodnim sudom pravde rasvetli istina, a istinu bi trebalo da saznaju svi narodi ove zemlje. Zahtev je navodno sročio eminentni američki pravni stručnjak, profesor prava na Nortvestern Univerzitetu u Čikagu David Šefer, ali ni o tome se ne zna ništa zvanično. Isto kao što se nije znalo da Sakib Softić više nije legitiman "agent BiH". Ako ga je neko ljubazno i primio u Međunarodnom sudu pravde, zahtev za reviziju Presude od 26. februara 2007. godine o primeni Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (BiH protiv Srbije) formalno pravno nije značio baš ništa.

Epoha kriza

Umesto da Međunarodnom sudu predoči nove činjenice i dokaze da je počinjen genocid, zahtev za obnavljanje postupka uneo je nove tenzije u ionako napetu političku situaciju u BiH. Time se samo produbljuju rovovi nacionalnih politika od čega Bosna i Hercegovina nikakvog dobra ne može imati. Svako sluša samo šta se govori u sopstvenom taboru. Trebalo bi čuti i glasove iz drugih tabora. U tom smislu, iznenađuje, na primer, izjava lidera Srpske demokratske stranke (SDS) Vukote Govedarice koji je istakao da je odluka Međunarodnog suda pravde poraz dve politike - Bakira Izetbegovića i Milorada Dodika.

"Izetbegović je vaninstitucionalnim delovanjem proizveo najveću ustavnu krizu od Dejtonskog mirovnog sporazuma, a Dodik je zagovarao napuštanje institucija i sve oblike blokada kako bi produbio krizu i doveo do toga da ona postane nerešiva. Ovde pobednika nema. Ovo je jedna vrsta poruke svim liderima i političkim partijama da se svojim populističkim politikama i retrogradnim teorijama ne mogu igrati s građanima ove zemlje", rekao je Govedarica.

Igra se, međutim, nastavlja. U Republici Srpskoj se priprema tužba protiv Bakira Izetbegovića i Sakiba Softića "zbog lažnog predstavljanja i uzurpacije ustavnih ovlašćenja", koja će navodno u ponedeljak biti podnesena Tužilaštvu BiH. Nova kriza? Ovo je zaista epoha kriza. Zar ne bi trebalo da počne epoha razgovara?