Status Tibeta - sporan

Vekovima je Tibet bio vazalna država Kineskog carstva. Tibetanski vladari plaćali su dvoru u Pekingu danak čime su prema shvatanju Pekinga priznavali kineskog cara kao nebeskog sina. Zauzvrat Kinezi su ih uglavnom ostavljali na miru. Kineski dvor slao je predstavnika u Lasu koji se retko mešao u unutrašnje poslove Tibeta. Kada su druge države vršile pritisak na tibetansku vladu Lasa se čak pozivala na kinesku dominaciju o čemu kelnski sinolog i pravnik Robert Hojzer kaže: „Britanci koji su u 19. stoleću bili u Indiji, o Tibetu su pregovarali sa Pekingom. Oni su polazili od toga da je Tibet deo Kine.“

Spoljna dominacija u suverenoj zemlji

Prema modernom međunardnom pravu Lasa i Peking odnose od 1907. godine definišu kao sizerenitet što znači spoljnu dominaciju u inače suverenoj zemlji. Nakon pada kineskog carstva Lasa je 1913. godine proglasila nezavisnost. Danas se Tibetanci u izbeglištvu i duhovni vođa Dalaj lama pozivaju na ovu nezavisnost, dok Kina insistira na činjenici da suverenitet Tibeta tada niko nije priznao.

Krajem 50-ih počinje politika otpora

1950. je Mao Ce Tung sa kineskom Narodnooslobodilačkom armijom ušao u Lasu. Pošto nisu naišli na otpor dozvolili su tibetanskim vlastima i mladom Dalaj lami da dalje relativno neometano vladaju. Tek kada je krajem pedesetih i u Tibetu počela politika velikog skoka napred, javili su se prvi glasovi otpora.

"Loše stanje ljudskih prava"

Protest tibetanskih monaha 1959. je ugušen i Dalaj lama je pobegao u Indiju. Od tada su redovni protesti protiv kineskih vlasti koji se isto tako redovno guše. Dalaj lama kaže: „Stanje ljudskih prava je veoma loše. Kriminalci u zatvorima se bolje tretiraju od političkih zatvorenika.“

Na međunarodnoj političkoj sceni status Tibeta je sporan. Nemačka Tibet smatra delom Kine.

"Dalaj lama predstavlja separatističke snage"

I dok je stanje ljudskih prava i dalje sporno, u borbi za javno mnjenje Tibetanci vode. Popularnost Dalaj lame osigurala je Tibetu simpatije na Zapadu što izaziva gnev kineskog ministarstva spoljnih poslova: „On je politička ličnost koja u ime vere pokušava da podeli otadžbinu. On predstavlja separatističke snage. Mi to ne podržavamo.“

Činjenica da Dalaj lama više ne zahteva nezavisnost nego autonomiju ne zadovoljava kinesko rukovodstvo. Oni sumnjaju da je većina Tibetanaca u egzilu i dalje za nezavisnost i da polažu pravo na mnogo veća područja nego što je sadašnja provincija Tibet.