1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Ljudska pravaEvropa

Status izbeglice i za žene koje trpe nasilje u porodici

17. januar 2024.

Ako su žene izložene nasilju u porodici, one mogu da zatraže međunarodnu zaštitu. Stručnjaci pozdravljaju tu odluku Evropskog suda pravde – koja će umnogome ipak zavisti od načina na koji će se primenjivati.

https://p.dw.com/p/4bM9n
Jedna od učesnica demonstracija u Milanu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, novembar 2023. (arhivska fotografija)
Jedna od učesnica demonstracija u Milanu povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, novembar 2023. (arhivska fotografija)Foto: Luca Bruno/AP Photo/picture alliance

Ženama se može dati status izbeglice ako im u zemlji porekla preti „fizičko ili psihičko nasilje“. To uključuje seksualno nasilje i nasilje u porodici, presudio je u utorak 16. januara 2024. Evropski sud pravde.

Do takve presude došlo je na osnovu slučaja jedne turske državljanke kurdskog porekla. Razvedena muslimanka izjavila je da ju je porodica naterala na brak, a da joj je muž pretio i da ju je tukao.

Ukoliko bi se vratila mužu, njen život bi bio ugrožen. Zbog toga je u Bugarskoj podnela zahtev za dobijanje međunarodne zaštite. Evropski sud pravde pozabavio se tim slučajem – koji se u suštini tiče pretnje takozvanim „ubistvom iz časti“.

Evropski sud pravde razjasnio je kada ženama izloženim nasilju mora biti odobren azil i supsidijarna zaštita
Evropski sud pravde razjasnio je kada ženama izloženim nasilju mora biti odobren azil i supsidijarna zaštitaFoto: /Patrick Scheiber/imago

Žene su deo društvene grupe

Izbeglički status se dobija ako je napustio svoju zemlju zato što je proganjan zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, političkog mišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi.

Sud je sada jasno odredio da se žene u celini mogu posmatrati kao društvena grupa. Ako su „u zemlji porekla zbog svog pola izložene fizičkom ili psihičkom nasilju, uključujući i seksualno nasilje i nasilje u porodici“, one bi mogle na osnovu toga da dobiju status izbeglice.

Pa čak i ako žene ne ispunjavaju „izbegličke karakteristike“, i dalje im se može odobriti tzv. supsidijarna zaštita, saopštio je taj Sud EU. To važi ako su zaista u opasnosti da postanu žrtve nasilja ili čak da budu ubijene.

Konkretno, pretnje člana porodice ili pretnje zajednice u kojoj živi, „zbog kršenja kulturnih, verskih ili tradicionalnih normi“, mogu dovesti do prava na supsidijarnu zaštitu, naveo je Sud.

Političari i nevladine organizacije pozdravljaju odluku Suda

To je veoma važna presuda za zaštitu žena od porodičnog i seksualnog nasilja“, ocenila je za DW poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Tereza Rajntke. Presuda, kako kaže, jasno stavlja do znanja da Evropska unija mora da zaštiti i one žene koje nemaju pasoš neke od zemalja Unije, od nasilja u porodici u njihovim matičnim zemljama,

Tereza Rajntke: Veoma važna presuda za zaštitu žena od porodičnog i seksualnog nasilja
Tereza Rajntke: Veoma važna presuda za zaštitu žena od porodičnog i seksualnog nasiljaFoto: Philippe Stirnweiss/EP

Predsednik Komiteta za prava žena i socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu Robert Bjedron ocenjuje da je presuda „važan korak ka promovisanju integrativnog i saosećajnog pristupa politici azila“.

Presudu pozdravljaju i organizacije „Zemlja žena“ (Terre des Femmes) i „Za azil (Pro Asil). Karl Kop, portparol za Evropu organizacije „Za azil“, smatra da je pravni status žena time ojačan. Štefani Valter, savetnica u nevladinoj organizaciji „Zemlja žena“, ocenjuje da je presuda dobrodošla, jer jača šanse žena pogođenih nasiljem u porodici.

Značaj i dometi presude

Valter ipak, u razgovoru za DW, iznosi i svoju skepsu u pogledu toga da li će presuda nešto da promeni u nemačkoj praksi, jer se upravnim sudovima u toj zemlji u mnogim slučajevima već donose odluke prema standardima postavljenim ovom presudom.

Glavni problem, smatra ona, leži negde drugde. Da bi pogođene žene mogle da iznesu svoje razloge za azil, potreban im je određeni okvir, kao što je siguran smeštaj i pristup specijalizovanim savetodavnim centrima, kaže Štefani Valter.

Žene takođe često ne znaju da su sakaćenje genitalija, prisilni brak ili nasilje u porodici razlozi za bekstvo koje bi morale da iznesu nadležnima na prvom saslušanju.

„Biti žena u Turskoj zaista je teško“

Iako naglašava da presuda zavisi i od toga kako će biti implementirana u pojedinačnim državama, stručnjak za migracije Karl Kop ipak on generalno ocenjuje njen efekat pozitivnim.

Ako se odluka pravilno primeni, kaže, može se očekivati da će više žena u budućnosti dobiti zaštitu. Presuda takođe osigurava da se „u postupku azila primenjuju dostignuća Istanbulske konvencije“.

Značaj Istanbulske konvencije za presudu

Istanbulska konvencija obavezuje svoje potpisnice na čitav niz mera osmišljenih da zaštite žene od nasilja u porodici. Evropska unija zvanično je pristupila tom sporazumu 1. juna 2023. godine.

Iako su ga potpisale sve države EU, još ga nisu ratifikovale Bugarska, Češka, Mađarska, Litvanija i Slovačka. U svojoj odluci, Evropski sud pravde izričito se poziva na taj sporazum.

Prema rečima poslanice Tereze Rajntke, presudu je omogućilo tek pristupanje EU Istanbulskoj konvenciji. Ona je pozvala i preostale države da konvenciju ratifikuju.

Poljski poslanik Robert Bjedron naglašava da je pristupanje EU Istanbulskoj konvenciji ujedno i „simbol spremnosti Evropske unije da eliminiše nasilje nad ženama“. I poručuje: „Stajaćemo iza toga.“

Ovaj članak je originalno objavljen na nemačkom jeziku.