Stari zahtevi - novi mirovni pregovori?

Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je demilitarizaciju Ukrajine i priznavanje anektiranog Krima kao ruske teritorije - kao uslove za okončanje ruske invazije na Ukrajinu. Putin je istakao da je „sporazum moguć samo ako se bezuslovno uzmu u obzir legitimni bezbednosni interesi Rusije", saopštio je Kremlj posle telefonskog razgovora Putina i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Shodno tome, Putin je ponovo pozvao na „denacifikaciju” ukrajinske vlade i „neutralnost” Ukrajine.

Francuski predsednik Emanuel Makron je povodom mirovnih pregovora sa Ukrajinom apelovao na Putina, da prekine ofanzive, posebno na civile. Treba obustaviti sve napade na privatne osobe i mesta stanovanja, očuvati civilnu infrastrukturu, zahtevao je Makron u telefonskom razgovoru, navodi Jelisejska palata. Trebalo bi obezbediti i puteve, posebno na jugu Kijeva. Iz Pariza je rečeno da je Putin pokazao volju da radi na tim tačkama.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ranije je pozvao Moskvu na „trenutni prekid vatre" i povlačenje ruskih trupa iz njegove zemlje. Nakon što je Ukrajina pristala da učestvuje u pregovorima, Zelenski je u nedelju pokazao da se malo nada. „Ne verujem previše u rezultat", ali „mora se pokušati", rekao je on u jednom govoru.

Rezultati razgovora nisu poznati

Pregovori ukrajinske i ruske delegacije na granici sa Belorusijom su završeni - njihov sadžaj nije poznat. Pregovarači su se vratili u svoje prestonice na konsultacije, izvestila je agencija RIA, pozivajući se na savetnika ukrajinskog predsednika Mihaila Podoljaka.

A beloruska novinska agencija Belta je, pozivajući se na krugove ruske delegacije, javila da će narednih dana biti daljih razgovora. Tokom pregovora „identifikovane su određene tačke iz kojih se mogu predvideti opšti stavovi."

U prvoj rundi razgovora rusku delegaciju je predvodio specijalni izaslanik Kremlja Vladimir Medinski. U delegaciji iz Moskve bili su i: zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko, zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, ruski izaslanik na pregovorima takozvane Kontakt grupe Boris Grizlov i poznati političar Leonid Slucki.

Ukrajinsku stranu je predvodio lider frakcije predsedničke stranke David Arahamjia. U delegaciji su bili i ministar odbrane Aleksij Reznikov, savetnik predsednika Mihail Podoljak, zamenik šefa ukrajinske delegacije u Trilateralnoj kontakt grupi (Minskkram) Andrij Kostin, poslanik Rustem Umerov i zamenik ministra inostranih poslova Nikola Točicki.

Jedan član ukrajinske delegacije je rekao da su pregovori bili teški. „Nažalost, ruska strana i dalje ima veoma pristrasan pogled na destruktivne procese koje su pokrenuli", rekao je Mihail Podoljak na Tviteru.

Kremlj: Pregovori su mogli da počnu ranije

Šef delegacije Rusije Medinski je uveravao da je Moskva zainteresovana za sporazum. „Definitivno smo zainteresovani za postizanje sporazuma što je pre moguće", rekao je on ruskoj televiziji pre nego što su počeli razgovori.

Međutim, sporazum mora biti „u interesu obe strane." Kremlj je takođe izrazio žaljenje što se pregovori tek sada vode – „iako je prilika postojala", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenela je državna agencija Tass u Moskvi. Ruska delegacija je „dugo” čekala u susednoj zemlji. Pregovori su mogli da počnu u u noći između nedelje na ponedeljak, rekao je Peskov. Prema ukrajinskim izveštajima, sastanak nije održan u nedelju jer je zbog borbi put iz Ukrajine bio težak.

dr(ARD)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.