Stare afere nove vlade

Postupak privatizacije turističke agencije "Putnik" koja je decenijama bila u državnoj svojini, započet je još za mandata pokojnog premijera Đinđića. A, završen tokom mandata Đinđićevog naslednika iz Demokratske stranke, Zorana Živkovića. Završen je tako što je na javnom tenderu Putnik prodat tada najboljem ponuđaču, američkoj kompaniji "Uniworld", u vlasništvu biznismena srpskog porekla, Srbe Ilića.

Međutim, tokom predizborne kampanje uoči parlamentarnih izbora u Srbiji u decemru 2003, posle kojih će biti formirana prva vlada Vojislava Kostunice, u martu 2004 godine, na udaru se našlo sve što je imalo veze sa Đinđićem. U takvoj atmosferi bila je poništena i prvobitna privatizacija Putnika, a njen prodavac i kupac izloženi pravom medijskom linču. Kupac se stoga obratio arbitraži Međunarodne privredne komore u Parizu, tražeći - u skladu sa zaključenim ugovorom - da mu država Srbija vrati uloženi novac i nadoknadi svu štetu.

Ali, nova Koštuničina vlada, odnosno njena Agencija za privatizaciju, a kasnije Akcioni fond, kome ja na upravljanje predat sav državni kapital u agenciji Putnik, nije htela da sačeka odluku arbitraže u Parizu, nego je ovu firmu - tada već uveliko spornog vlasništva - ponovo ponudila na prodaju. Samo što prodaja ovoga puta nije išla preko javnog tendera, nego mehanizmom preuzimanja, tako što je državni Akcijski fond utanačio posao sa jednom ruskom firmom. Da bi na kraju državni Akcijski fond načinio novi manevar i u jednoj krajnje sumnjivoj trgovačkoj operaciji ponudio sve državne akcije Putnika na berzi, gde ih je u munjevitoj akciji, iza leđa pomenutoj ruskoj firmi, otkupila treća, takođe ruska firma.

Jedan britanski finansijski ekspert, koji je svojevremeno bio savetnik ministra finansija Dinkića, ocenio je da je u slučaju Putnik Akcijski fond svojim ponašanjem naneo Srbiji više štete nego da je sve akcije Putnika pocepao i bacio u đubre. On je zato predložio da se, kao što je svojevremeno - zbog ubistva premijera - bila rasformirana JSO, odmah - zbog ubistva reputacije srpskog finansijskog tržišta - rasformira pomenuti Akcijski fond.

A, onda je, kao u svakom dobrom dramskom tekstu, u trećem činu, nastupio obrt: arbitraža Međunarodne privredne komore u Parizu, usvojila je u potpunosti tužbeni zahtev američkog biznismena Srbe Ilića, prvobitnog kupca Putnika, i naložila državi Srbiji da mu isplati svu nastalu štetu.

Drugim rečima, nova vlada Vojislava Koštunice sad mora iz državnog budžeta, odnosno parama poreskih obveznika, da plaća za sve greške bivše vlade Vojislava Koštunice. Pogotovo za one, učinjene, kako se čini, samo zato da se napakosti pokojnom premijeru Đinđiću, i stranci sa kojom je stranka Vojslava Koštunice ponovo u koaliciji.

Što bi u Srbiji rekli - da komšiji crkne krava.