Stanovnike Lezbosa Evropa je zaboravila | Evropa | DW | 07.10.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbeglice

Stanovnike Lezbosa Evropa je zaboravila

Stanje u kojem žive migranti i izbeglice u kampu Morija na Lezbosu i dalje je neizdrživo. To je veliki problem ne samo za te ljude koji se nadaju odlasku u zapadnu Evropu – već i za stanovnike obližnjeg sela Morija.

Izbeglice u Moriji, 1.10.2019.

Izbeglice u Moriji, 1.10.2019.

Dimitrios Karsiotis je van sebe: „Ovce su mi nestale, isto kao i sav urod šipka. Sve su to pokrali ti ljudi“, uzbuđeno priča taj penzioner i poljoprivrednik iz hobija. Kada kaže „ti ljudi“, onda misli na izbeglice i migrante koji u obližnjem kampu Morija vegetiraju u bednim uslovima. Oni se svako malo pojave u selu – kamp je ionako prenatrpan. To šatorsko naselje svojevremeno je bilo napravljeno za smeštaj 2.800 izbeglica. Danas tamo više od 13.000 ljudi živi u neljudskim uslovima.

U susednom selu Morija, do kojeg se lako stigne pešice, živi oko hiljadu ljudi. Oni nerado pričaju o kampu, ne žele da kažu da su netrpeljivi prema izbeglicama. Ali više ne može ni da ćute. Kažu da je situacija neizdrživa.

„Skoro svi ovde su veoma vrlo tolerantni. Neki su imali i kontakt s pridošlicama. Ali problema je sve više“, kaže Stratos Marinatos, koji radi u prodavnici svog oca u selu. Čini se da je reč o manjim krivičnim delima – konkretnije taj mladić ne želi ništa da kaže.

Pa kako rešiti „probleme“ s kampom? Jasno, uzeti pravdu u svoje ruke nije opcija, napominje Marinatos. Ali problemi su postali preveliki da bi meštani mogli sami da ih savladaju. Na kraju krajeva, kaže Marinatos, grčka vlada i EU moraju da se pobrinu i za ljude koji žive na Lezbosu.

Nemir se širi

Slučajni prolaznici s time se slažu i klimaju glavom. Ali za detaljnije informacije upućuju na novoizabranog predsednika mesne zajednice Joanisa Mastrogianisa.

Joanis Mastrogianis

Joanis Mastrogianis

On je penzionisani veteran obalske straže. Kaže da tokom aktivne službe nije imao mnogo kontakata s izbeglicama iako je radio na različitim mestima u Grčkoj. Trenutnu situaciju u kampu Morija on ocenjuje kao veoma problematičnu - već i samo zbog toga što tu na malom prostoru žive ljudi iz više od 70 zemalja. „Na veoma uskom prostoru religijske i etničke razlike naročito jasno dolaze do izražaja. To lako dovodi do napetosti“, kaže 70-godišnjak.

Mastrogianis naglašava da u samom selu do sada nije bilo nasilja. Kada su prve izbeglice došle na Lezbos, tamošnje stanovništvo im se našlo pri ruci. Činili su sve što je bilo u njihovoj moći da pomognu ljudima u nevolji. Ali u međuvremenu su ljudi postali nemirni. „Svako malo u selu se nešto ukrade – voće, povrće, domaće životinje. Stanovnici se boje za ono malo što poseduju“, kaže predsednik mesne zajednice.

Pejzažom sela dominiraju izbeglice. Šetaju se uskim uličicama, kupuju hranu, sunčaju se na livadi. Većina ih je iz Avganistana. Ponekad se mogu videti i manje grupe žena. Ko god je bar jednom video kao izbeglički kamp izgleda iznutra, ne može da im zameri to što ponekad sa drveća uz ivicu puta uberu poneko voće. Ali mogućnosti i tolerancija lokalnog stanovništva nisu bezgranični.

Dimitrios Karsiotis

Dimitrios Karsiotis

Penzioner Dimitrios Karsiotis objašnjava da je njegova mesečna penzija 338 evra. A uz to on još mora da se brine i za rođake koji su bez posla. On zavisi od dodatnih prihoda koje ostvaruje gajeći ovce. Ne može da prežali to što je izgubio 30 životinja, uprkos odšteti od 1.700 evra koju je dobio. „Kroz uzgoj ovaca godišnje sam zarađivao dodatnih 3.000 evra, ali taj novac je sada nestao. Ja sam gotov“, kaže Karsiotis.

Ostrvo iseljenika

Lezbos, treće po veličini ostrvo u Grčkoj, i samo ima dugu tradiciju iseljavanja. Tokom 1960-ih godina hiljade ljudi napustilo je ostrvo i otišli trbuhom za kruhom u Nemačku, Australiju ili u Sjedinjene Države. Sigurno da je to jedan od razloga zbog čega su stanovnici ostrva toliko dugo imali mnogo razumevanja i samilosti prema izbeglica iz čitavog sveta. Jedna 85-godišnja baka, koja je na plaži u Sikamiji delila hleb pridošlicama bila je 2016. čak predložena za Nobelovu nagradu za mir – kao predstavnica svog stanovništva sa Lezbosa.

Morija na Lezbosu

Morija na Lezbosu

Ali danas takva solidarnost više nije nešto što se podrazumeva. Joanis Mastrogianis kaže da dobro razume šta to znači napustiti domovinu i rodni kraj, kako bi se negde drugde izgradio novi, bolji život. Na kraju krajeva, i njegov sin je pre mnogo godina otišao u Sjedinjene Države i danas živi u Njujorku. Ali „on je u SAD došao potpuno legalno i u potpunosti poštuje zakone i pravila ponašanja zemlje domaćina“, naglašava predsednik mesne zajednice sela Morija na Lesbosu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM