Stakleni oblak Pariza | Mozaik | DW | 21.10.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Stakleni oblak Pariza

Novi muzej u Parizu izgleda poput ogromnog staklenog oblaka. On je delo slavnog američkog arhitekte Frenka Gerija, a sinoć (20.10.) ga je otvorio lično francuski predsednik.

Muzej „Fondacija Luj Viton“ obuhvata više galerija i predstavlja savremena umetnička dela u vlasništvu biznismena i šefa modnog koncerna LVMH Bernara Arnoa. Svoja vrata će za publiku otvoriti 27. oktobra, a trebalo bi da postane jedan od najznačajnijih privatnih muzeja u Francuskoj. Četrdeset metara visoki džin od stakla i betona smešten je na rubu idilične Bulonjske šume na severu Pariza. Arhitekta Frenk Geri gradio ga je šest godina i zove ga „oblak od stakla“ ili „ledeni breg“. Goste novi velelepni muzejski objekat dočekuje sa nekoliko terasa s kojih se pruža spektakularan pogled na Pariz i Bulonjsku šumu. Pokret je bio jedan od važnih lajtmotiva pri projektovanju zgrade. Geri je, kako je objasnio na konferenciji za novinare u Parizu, želeo da stvori utisak da muzej polako klizi u šumu. Osim toga, kako je rekao, želeo je da zaprepasti decu sa obližnjeg igrališta.

Zbirka „u pripremi“

Muzej nudi Arnoovoj umetničkoj zbirci 3.000 kvadratnih metara izložbenog prostora – zbirci koja je još u pripremi i koju slaže Suzan Paže, bivša direktorka Muzeja moderne umetnosti grada Pariza. Jedan od Arnoovih omiljenih umetnika je afroamerički umetnik Žan-Mišel Baskija koji je 1988. godine umro sa 28 godina.

Danski umetnik Olafur Elijason, poznat po svojim efektnim svetlosnim instalacijama, ekskluzivno za novi muzej, napravio je instalaciju sa reflektirujućim stubovima. Auditorijum je delo američkog umetnika Elsvorta Kelija. Stalna postavka izložbe biće upotpunjena izložbama dela koja će gostovati iz raznih svetskih muzeja.

Louis Vuitton Foundation Frank Gehry in Paris

Arhitekta Frenk Geri

Arhitekta čije ime obećava uspeh

Frenk Geri, 85-godišnji američki arhitekta kanadskog porekla, svetsku slavu je stekao zdanjem Gugenhajmovog muzeja u baskijskom gradu Bilbau, građevina koja kombinacijom stakla, gvožđa i betona predstavlja reminiscenciju na dostignuća industrijske ere. Gerijev muzej u Španiji je magnet za turiste i ljubitelje arhitekture. Od tada svet govori o tzv. „Bilbao-efektu“ kada spektakularna muzejska zdanja nastaju u strukturno slabim provincijskim gradovima kako bi ih učinila atraktivnijim za turiste. Najkasnije nakon projekta u Bilbau, Geri se ubraja među najznačajnije arhitekte na prelazu iz 20. u 21. vek.

Svoje prvo zdanje taj Amerikanac je u Nemačkoj projektovao mnogo ranije. Godine 1989. je u nemačko-švicarskom pograničnom gradiću Vajlu na Rajni izgradio muzej Vitra dizajna. Iste godine dobio je prestižnu Prickerovu nagradu za svoja senzacionalna zdanja. Njegovom stvaralaštvu koje počinje osnivanjem sopstvenog arhitektonskog biroa u Los Anđelesu 1962. godine i proteže se na više od pola veka, pariski centar Pompidu posvećuje čitavu izložbu. Verovatno da se nigde na svetu trenutno ne može bolje upoznati rad tog arhitekte koji više voli zakrivljene linije nego prave uglove. Francuskoj metropoli doduše ne treba „Bilbao-efekat“ jer se ne može požaliti na slab interesovanje turista, ali zato oni mogu da se raduju još jednoj atrakciji koja ih čeka u „gradu ljubavi i svetlosti“. Fondacija Luj Viton računa sa milion posetilaca godišnje.