Srpski novac na Kipru | Evropa | DW | 19.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Srpski novac na Kipru

Finansijske nevolje koje su zadesile Kipar neće imati previše negativnog uticaja na srpsku ekonomiju, smatraju analitičari. Vrednost srpskog kapitala na Kipru relativno je skromna?

Srbija i Kipar su tokom proteklih dvadesetak godina imali posebne finansijske veze. Ta finansijska saradnja kulminirala je tokom devedesetih, kada je zbog sankcija novac iz Srbije i bukvalno u koferima i putnim torbama prenošen na Kipar. Nakon pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine pojedini političari su pokušali da uđu u trag srpskom novcu na Kipru, obećavajući da će taj novac biti vraćen u Srbiju, ali ta potraga nikada nije dala konkretne rezultate.

Procene srpskih istražnih organa govore da je u periodu sankcija na Kipar izneto oko pet milijardi dolara. Procene su takođe da je preko 100 srpskih firmi u direktnom ili indirektnom vlasništvu firmi registrovanih na Kipru. Upravo zbog toga su i vesti o finansijskim nevoljama na Kipru izazvala i dosta pažnje srpske javnosti.

Povlačenje sa Kipra?

Procene srpskih istražnih organa govore da je u periodu sankcija na Kipar izneto oko pet milijardi dolara.

Procene srpskih istražnih organa govore da je u periodu sankcija na Kipar izneto oko pet milijardi dolara.

Postoji zaista veliki broj krupnih srpskih privrednika koji imaju kapital na Kipru, kaže za DW Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja. Najnovija dešavanja na Kipru mogu stoga uzdrmati njihovo poverenje i naterati da ih razmišljaju o povlačenju kapitala sa Kipra, ističe Đogović: „Ali ne mislim u pravcu Srbije nego u pravcu neke druge egzotične zemlje. Prevashodno kada govorimo o ovim merama, one se odnose na štednju, i to nema nikakvog efekta na Srbiju. Znači, to su štedni računi pojedinaca, i oni će dakle morati da plate porez kiparskoj državi za tu deviznu štednju koju imaju u kiparskim bankama“.

U svakom slučaju, to neće imati nikakve reperkusije po srpsku privredu, smatra Đogović: „To može imati eventualno neke reperkusije kod tih krupnih kapitalista, koji su tamo imali nešto na štednji. Naravno, ukoliko nisu već ranije napravili neke poteze u vezi odlivanja kapitala sa Kipra na neke druge opet egzotične destinacije, ali svakako ne u srpsku privredu“.

Skromna ekonomska saradnja sa Kiprom

Kipar se ne nalazi ni među prvih 30 zemalja po obimu spoljnotrgovinske razmene sa Srbijom, i verovatno je negde na dnu te lestvice, napominje Saša Đogović. Jedino o čemu možemo govoriti kao potencijalnoj opasnosti je propast bankarskog sistema na Kipru, jer u Srbiji posluje jedna kiparska banka, Marfin banka, kaže Đogović:

„To znači da bi Narodna banka Srbije trebalo da pojača nadzor nad poslovanjem te kiparske banke. Ona ovde doduše ima status domaćeg pravnog lica, jer je tako registrovana, ali se svakako njena matica nalazi na Kipru“.

Nemamo mi baš mnogo para?

Finansijske nevolje Kipra mogu imati uticaja na kapital srpskih preduzeća koji je deponovan u kiparskim bankama, kao i na štedne uloge srpskih građana koji takođe imaju račune u tamošnjim bankama, kaže za DW ekonomista Goran Nikolić:

„U svakom slučaju, ako neko ima firmu na Kipru, i ima tamo i novčane depozite, on će svakako biti pogođen. Naravno da ima i takvih, ali ne mislim da je to sad neki veliki udarac na našu ekonomiju. Kod nas je sve vrlo skromno, pa i depoziti nekih naših rezidenata u zemlji kao što je Kipar“.

Postoji naravno uverenje u javnosti da Srbija ima mnogo bogatih ljudi, ali je činjenica da naša dijaspora nije preterano bogata, kaže Nikolić. Ta dijaspora je brojna u odnosu na populaciju, ali je ona ekonomski dosta tanka, zaključuje Nikolić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama